U Kušadasiju postoji jedna radnja i na njoj tabla ispisana na ĆIRILICI, svi koji uđu unutra ODUŠEVE SE, evo i zašto!
Z. Bogdanović
U njoj se priča na srpskom, a prodaju se turski specijaliteti, od kojih su pojedini plod domaće radinosti upravo našeg čoveka.
Za srpske turiste imam niže cene
Turski običaji nalažu da se kupac obavezno cenka prilikom kupovine, a ukoliko odlučite da uđete u igru cenkanja, onda imate moralnu obavezu i da kupite proizvod. U suprotnom, može se desiti da naljutite prodavca.
- Za svaku zemlju postoji druga cena. Cenkanje zavisi od prodavnice u kojoj kupujete i šta kupujete. Ako je reč o koži, zlatu, srebru i drugim proizvodima koji nisu jeftini, onda morate imati na umu koliko je prodavac tražio od vas, pa za početak spustite cenu na pola. Primera radi, ako je cena 100 evra, kažeš 50 pa se nađete na sredini 70-80 evra. Kod mene, inače, ne moraju da se cenkaju, jer za srpske turiste imam niže cene i one su fiksne - kaže on.
Iako je rođen u Turskoj, Luka Ajdović tečno govori srpski. Ipak, ono što naše turiste najpre privuče u njegov lokal jeste reklamni slogan ispisan na ćirilici, kao i srpska i bosanska zastava, koje su pored turske okačene u Lukinoj radnji.
- Pre 17 godina sam počeo da radim u Kušadasiju. U to vreme je bilo mnogo sprskih turista, a kako bi zapamtili moju radnju, smislio sam slogan „Srpska radnja, jeftinija od Rodića i Miškovića“, koji je napisan ćirilicom. Inače, vodim poreklo iz Srbije. Moji su u Tursku došli 1958. Majka mi je Turkinja, a otac vuče korene iz Srbije i Bosne. Moja baka je iz Dobanovaca, a deda iz Tuzle. Srbiju posećujem za vreme godišnjeg odmora - objašnjava Luka Ajdović.
Luka ima šestoro braće i svi zajedno razvijaju porodični posao. Osim trgovinom, od 2.000 stabala maslina Ajdović proizvodi ulje, sapune, gaji pinjole, a nedavno se zajedno sa bratom okrenuo i stočarstvu, tačnije uzgoju krava. Međutim, ono što mami srpske turiste sladokusce jesu domaći ratluci koje naš sagovornik pravi.
Z. Bogdanović
Trgovci ujedno i psiholozi
U Turskoj ne možete postati trgovac sa 20 do 25 godina. Tamošnja deca počinju da rade kada napune 11 godina i to najpre kao ispomoć porodici.
- Ja sam počeo da radim kada sam imao 10 godina. Prvo sam radio za vreme letnjeg raspusta, a po završetku srednje škole želeo sam da imam svoju radnju. Kada mušterija uđe u prodavnicu, gledamo lice, način kretanja i na osnovu toga otprilike znamo za koliko šta možemo da prodamo - otkrio nam je Luka Ajdović.
- Ratluk je potrebno kuvati oko šest sati. Sastojci su šećer, kukuruzni skrob, voda i voće po želji - pomorandže, pistaći, orasi, lešnici, kokos, jabuka, menta, limun - u zavisnosti od ukusa. Turci najviše vole ratluk od ruže. Poslednjih pet godina najviše se traže sa pistaćima. Da bi bio ukusan, mora biti ručno rađen. Kada se skuva, potrebno da je odstoji još tri dana u frižideru ili hladnjači - objašnjava Luka.
Na policama njegove radnje nalazi se još jedan specifičan proizvod, na prvi pogled liči na kobasicu ili sudžuk, međutim, reč je o poslastici, sudžuk-ratluku bez šećera, napravljenim sa medom.
Poslastice se najčešće služe uz kafu, koja spada u najpopularnije piće u Turskoj. Međutim, kako naš sagovornik ističe, nijedan Turčin ne pije kafu u takvim količinama kao Srbin.
- Ovde se najviše pije čaj, jer kafa nije zdrava. Turski običaji nalažu da se gosti posluže čajem. Možete piti alkohol, jesti svašta, ali na kraju mora da bude čaj. To je najvažnije piće, koje ujedno predstavlja i simbol poštovanja. Gost Turčin koji ne bude poslužen čajem, lako se može uvrediti - napominje on.
povezane vesti
Komentari (3)
Vrsac
18.08.2018 09:05
Identicne natpise sam vidjao i u Istanbulu :)
Сараџогла
18.08.2018 09:24
Било ... Најбоља радња у Југославији! Мало даље - Најбоља радња у Србији! ... А мало даље - Најбоља радња у улици!
sumadija
18.08.2018 11:13
Tečno govori srpski, srpska zastava u radnji, srpsko ime a "samo" mu je baba Srpkinja, svo poštovanje mladi čoveče.