Ovo je mesto sa kojeg puca najbolji pogled u Srbiji!

„Volim Balkan i kada mi Beograd zamiriše na pečene paprike...A, tek taj miris hleba i svežeg peciva...“, rekla je simpatična Slovenka koja je u poslednjim minutima utrčala u autobus za Bajinu Baštu.

Putovanje je sada moglo da počne. Sunčan aprilski dan, vožnja preko brda sa kojih se pružao fantastičan pogled na seoska domaćinstva koja, srećom, nisu napuštena.

Kako smo sve „dublje“ zalazili na zapad za oko su nam zapale i porodične grobnice i to u dvorištima privatnih kuća. Kasnije saznajemo da je reč o drevnom običaju sahranjivanja na porodičnom imanju, kako ga potonje generacije ne bi otuđile.

Jedna od prvih asocijacija na Bajinu Baštu (broji oko 10.000 stanovnika, prim. aut.), varošicu u zapadnoj Srbiji ka kojoj smo se i uputili, su Tara i Drina. Ime je dobila po Osmanu Baji, a centralna ulica u ovom gradiću nosi ime po knezu Milanu Obrenoviću koji ju je i proglasio za varoš. Svakog dana od 17 sati pa sve do 4 izjutra glavna štrafta je zatvorena za saobraćaj i pretvara se u korzo kojem se ispredaju palanačke priče. Na samoj štrafti nalazi se i „Zepter hotel Drina“ iz koga smo kretali u obilazak kraja.

Dolazak u ovaj kraj ne bi bio potpun, bez obilaska i saznanja legende o kućici na Drini, koja se nalazi na ulazu u Bajinu Baštu, a slavu je stekla i u svetskim medijima.

- Prema legendi stenu na kojoj se nalazi kućica je odlomio Marko Kraljević kako bi na svom konju Šarcu mogao da preskoči Drinu koja je u tom periodu narasla. Marko je odlomio parče stene i bacio je na sred reke – rekao nam je naš domaćin Neđo iz „Tara tursa“ i dodao da je kućica izgrađena ’68. godine.

- Grupa entuzijasta iz lokalnog kajak kluba „Drina je napravila sklonište tokom letnjih meseci i kiša. Sedam puta ju je Drina nosila – dodao je Neđo, i naveo „Drinsku regatu“ kao jednu od centralnih manifestacija ovog kraja. Ove godine se održava od 18. do 22. jula.

Uz mrke medvede koji se sve češće sreću na putu ka Tari (ima ih 50) i za koje na svakom koraku postoje hranilišta i Pančićeve omorike po kojima je ta planina i karakteristična, sneg u aprilu je, takođe, nešto što ovde ne iznenađuje.

Domaćini u šali vole da kažu kako je ovo kraj koji „radi belo“, jer su osim po proizvodnji rakije majstori i u proizvodnji kreča, kajmaka i sira. Poslednjih godina na popularnosti su dobile i maline (crveno zlato) i borovnice.

Lepoti Tare nije čak uspela da odoli ni svetska zveda Lejdi Gaga, koja je zbog poslovnih obaveza tadašnejg partnera na njoj boravila pre tri godine.

Obilasku Tare i odmoru u popularnim centrima koji se na njoj nalaze, treba dodati i obilazak Banjske stene, vidikovca do kojeg se stiže šumskim stazicama, a koji je zbog nestvarne lepote pogleda koji se sa njega pruža nezaobilazna tačka na mapi turista koji obilaze Srbiju.

- Nacionalni park Tara je najpoznatiji po vidikovcima. Ukupno ih je sedam, uređenih i bezbednih za turiste, a Banjska stena je najposećeniji. Nalazi se na 1.063 metara nadmorske visine – rekli su nam iz Nacionalnog parka „Tara“.

Na obodu samog vidikovca nalazi se zaštitna drvena ograda, o koju se turisti uglavnom pridržavaju dok poziraju.

Dok napuštamo vidikovac i krećemo lagano ka podnožju planine pogled nam se gubi tamo negde preko i uz kanjon Drine, ka Bosni i Zvezda planini.