alo.rs Reportaža/Srbija

TUŽNA LI SI SRBIJO

Dečak sa dve majke!

Autor: Vesti | 15.05.2013 - 11:21:00h | Komentara: 10

Đorđe ima pet meseci. Njegov blaženi osmejak razgali svako srce koje uđe u dom Miloševića u Golemom Selu kod Vranja. Pre svega, njegovih roditelja, Novice (47) i Olivere (34). On je njihova najveća sreća u današnjim nemilosrdnim životnim okolnostima, u stalnoj borbi sa nemaštinom. Iako naoko skroman, njihov život ima materijala za dobar roman. Dom Miloševića krije priču o tome kako je samohrana Biserka, mukom naterana, rešila da tek rođeno dete podari svojoj najboljoj prijateljici sa posla Oliveri, prenose "Vesti".

Srećna porodica: Novica, Olivera i Đorđe

Srećna porodica: Novica, Olivera i Đorđe

SMRT MUŽA I TRUDNOĆA


Olivera započinje potresnu priču o tome kako je mali Đorđe ušao u njihov život.

- Moja prijateljica Biserka živi u planinskom selu Sekirju, desetak kilometara od nas, visoko ispod planine Oblik. Suprug Rade joj je umro 30. avgusta od karcinoma pluća u 43. godini, a ona je ostala samohrana sa ćerkom Stefanom (11) i sinom Nemanjom (8). Pre Radetove smrti ostala je u drugom stanju i na svet donela dečaka, 7. decembra, prošle godine. Uslove za čuvanje bebe nije imala, ali život i naše isprepletene sudbine odredile su da to dete, Đorđe, bude naš sin, naša radost i sreća, početak jednog novog kućnog vaskrsenja - kaže Olivera za "Vesti" kroz suze koje naviru.

Novica i Olivera žive u Golemom Selu pored glavnog puta, imaju skromnu, ali lepo sređenu kućicu, baštu, imanje i šumu. Oboje rade u pogonu konfekcije Jumko u selu. Novica je radnik na portirnici, a Olivera u pogonu. Plate su neredovne, kasne, ali ne žale se. Svaki posao je dobrodošao.


Rad u pogonu odavno je zbližio Oliveru i Biserku. Provodile su zajedno slobodno vreme na poslu. Znale su jedna o drugoj sve, družile se kad je bilo mogućnosti i po završetku posla.

Otvorila se kuća
I sve zakonske formalnosti rešene su brzo, pa je mali Đorđe i zvanično postao sin Novice i Olivere Milošević. Dok ga drži i ljubi mu meke obraščiće, Olivera briše suze sa lica.
- Otvorila nam se kuća opet. Prošle godine u maju mi je poginuo otac na traktoru, tamo u Studenskoj šumi. Tuga i crn barjak nas natkriliše, ali Bog ne zaboravlja svoja čeda. Koliko god smo mogli trudili smo da prvo njemu ugodimo, jer on nas je sve stvorio i gospodar je naših sudbina. Hvala mu na svemu, imamo mogućnosti, volje i radosti u srcu da Đorđa podižemo i sutradan mu obezbedimo sigurnu budućnost - kaže srećna majka.
 

- Poštovala sam je, jer sam znala za njene muke, posebno kada je prošlog juna saznala da njen Rade ima tešku, neizlečivu bolest. Radila je u pogonu, a posle posla u planini, na imanju, zajedno sa suprugom. Podizala je decu u večnoj borbi da dođe do kriške hleba. Sa druge strane Novica i ja nismo imali dece. Ta mi je muka svaki dan mamila suze i uzdahe, sa Biserkom sam ih delila - kaže Olivera.


A onda je Biserkin suprug umro. Nesrećna žena bila je u sedmom mesecu trudnoće. Stomak joj se nije mnogo primećivao, a i radila je sve da ga sakrije. Krila se od radoznalih očiju, plašila se seoskih patrijarhalnih pravila, nije znala kako će ljudi reagovati na njenu trudnoću. Kome da kaže da će uskoro roditi, kada muža više nema, a ona sama...


- Nije se javljala lekaru, pustila je da sve ide svojim tokom, pa šta bude. Nije smela da se poveri nikom, pa ni meni. Radile smo zajedno, koliko puta bi joj palo teško, ali nikad nisam posumnjala da je trudna. Malo se promenila, ali sam mislila da je to od teškog života i brige za decu koju mora da odgaja - priča Olivera.

Novica i Olivera sa Đorđem i Biserkom

Novica i Olivera sa Đorđem i Biserkom

DETE U WC ŠOLJI


Tog 7. decembra Biserka je došla na posao na vreme, kao i uvek. Nikad nije kasnila i radila je sve do poslednjeg dana trudnoće. Iako od planinske kuće do seoskog puta pešači oko 40 minuta, a onda putuje autobusom do fabrike. Požalila se koleginici da joj nije dobro, da je boli stomak, ali ni reči nije rekla o trudnoći.


- Često je odlazila do toaleta. Tek oko jedan sat u podne požalila se da joj je mnogo teško i zamolila da pitamo šefa da je odvedem kod mene kući da prilegne i da ako zatreba pozovemo Hitnu pomoć iz Vranja. Bila je bleda, videlo se da ima bolove i šef nas je pustio. Moja kuća je blizu fabrike i brzo smo stigle. Bila je uplašena. Vrpoljila se, a onda rekla da mora u WC - seća se Olivera.


Odande je zatražila šećer i vodu da joj Olivera donese. Brižna prijateljica odmah je to i uradila, a onda predosećajući da se nešto loše dešava, uletela unutra da vidi šta je sa Biserkom.

Zauvek prijateljice

Biserka i medicinska sestra Javorka su u početku bile stalno kod Olivere, podučavale je materinstvu, a ona je to brzo shvatila, što bi sestra Javorka rekla: "Kao dao ga je rodila."
- Đorđe je naše zlato, naša ikona vaskresenja u kući, naš novi život, snaga, pobeda dobrog nad zlim. Neka ga Bog čuva, a pored njega i sve nas, naravno i Biserku i njenu decu. Mi, ostajemo velike prijateljice i sestre, opet ćemo zajedno raditi, a imaćemo o mnogo čemu da pričamo sa mnogo više radosti i sreće - kaže Olivera.

- Imala sam šta da vidim. Samo što se nisam onesvestila. Ruke su joj bile krvave do lakata, nisam znala da li njoj treba šećer i voda ili meni. Nisam imala iskustva sa porođajima, pa sam je, dok je sedela iscrpljena na NjC šolji, pitala: "Šta, ti, je pobogu ženo?". "Gotovo je, porodila sam se", jedva je prošaputala. "A, dete?", prosto je izleteo krik iz mene. Nekako se podigla, izvadila ga iz šolje i stavila na pod. Zaplakalo je. Sama mu je presekla pupčanu vrpcu. Brzo sam dete uvila i zvala patronažnu sestru iz Zdravstvene ambulante u Vlasu, Javorku Ljubić. Ona je iz mog sela i dobre smo prijateljice. Odmah je došla, pošto sam objasnila o čemu se radi. Hvala Javorci, sredila je dete, posebno pupčanu vrpcu i odmah je nazvala hitnu pomoć u Vranju. Sve se to odvijalo oko dva sata po podne. Do Vranja ima 25 kilometra, ali su iz Hitne brzo došli i prevezli Biserku i dete na ginekološko odeljenje - priča Olivera.


Na Biserkino pitanje "Šta ću sad, crna ja?", Olivera je predosećala odgovor. Osećala je u dubini srca da su joj suđenice odredile da dete bude kod nje. Počela je da je trese neka groznica nadolazeće sreće i uzbuđenja. Osećala je da će ih Bog blagosloviti malim, zdravim dečačićem... Biserka je tri dana boravila u vranjskoj bolnici, Olivera je bila pored nje. Imala je dve mogućnosti, da se odrekne deteta ili da ga udomi kod svoje najbolje prijateljice. Olivera ju je pitala, a onda je Biserka zaplakala od sreće što će dete imati dom i pažnju. Zagrlile su se dve prijateljice, dve majke malog dečačića, koji danas s ponosom nosi ime Đorđe.


I Novica je bio presrećan.


- Kuću nam je ogrejalo sunce i dragi Bog nam je otvorio vrata i prozore do nebesa - ne krijući radost kaže Novica.

Poslednji komentari
  • Maja Vreme: 15.05.2013 11:57h

    Ako je neko u slicnoj situaciji i ne moze da brine o zenskom detetu, dobrovoljno se prijavljujem da je cuvam, imam sina i volela bih i cerku a iz zdravstvenih razloga ne mogu da je dobijem. A sto se tice usvajanja, to je u nasoj zemlji skoro nemoguca misija...

  • majka Vreme: 15.05.2013 12:56h

    ove dve su bolesne

  • sanja Vreme: 15.05.2013 15:13h

    Po kom zakonu i kojoj proceduri je ovo dete usvojeno??????? Gde je CEntar za socijalni rad, Ministarstvo za socijalnu politiku?

  • Свака част Vreme: 15.05.2013 15:39h

    @majka Јадан онај коме си ти мајка....Како можеш за ове две дивне жене да кажеш да су болесне? Треба да те је срамота!!! Јадна наша земља поред мајки као што си ти. Свака част Оливери и Бисерки, нека их срећа прати кроз живот ако није до сада, да има породице буду живе и здраве вековима!!!

  • Filip Vreme: 15.05.2013 17:32h

    @Sanja Sta tebe briga po kom zakonu je ovo dete usvojoeno? Kako te nije sramota to da pitas? Zar treba to dete da zavrsi u nekom domu za nezbrinutu decu? Svaka cast ovim ljudima koji su mu pruzili topao dom i puno ljubavi. Zao mi te je kao osobe Sanja, i tvojih ogranicenih razmisljanja.

Pogledajte sve komentare

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP