Vladimir je otišao da radi kao sezonski konobar u Crnoj Gori, a užas koji je tamo DOŽIVEO ne bi poželeo nikome!

Naišao sam na jedan oglas u kome se tražio sezonski konobar za rad u restoranu u Herceg Novom. Pošto nisam imao obaveza do oktobra, odlučio sam da pozovem oglas. Pozvao sam gazdu restorana, koji mi je obećao idealne uslove. Obećao mi je platu od 350-500 evra, plaćen smeštaj, slobodan dan, radno vreme osam sati po smenama, jedan obrok u toku rada..., napisao je jedan Vladimir na svom blogu.

Sve je to bilo mrtvo slovo na papiru, a kad sam stigao priča se menja potpuno... trebalo je da sačekam izradu radne dozvole koja se kao slučajno odužila, za to vreme sam radio građevinske poslove na plaži po dnevnici konobara od 13,33 evra...

Kad sam stigao sačekao me je katastrofalan smeštaj, bez šporeta, interneta bez električnog frižidera i slično... Pristao sam na sve to misleći da će biti bolje. Kada sam konacno dobio radnu dozvolu i završio svoj pakao na plaži, nastaje sledeci pakao... Počinjem da radim dvokratne smene od 7 do 13 po podne pa onda od 18 uveče do 12 noću... Priča se potpuno promenila, ništa od dogovora preko telefona nije ispoštovano jer je gazda znao da sam došao izdaleka i mislio je da ne mogu nazad. Zatim sam ubačen da prodajem sladolede, nisam imao bakšiša jedva da sam preživljavao od ono malo para što sam od kuće doneo...

Slobodnog dana nije bilo, svakim danom sam trpeo neke upadice od strane njegove supruge... imala je primedbe na sve, pa čak i na to kako vežem kecelju, da je vežem nepravilno. Plata nije bila 350 nego 300, navodno je 400 ali ja plaćam stan, to je još jedan neispoštovani dogovor od strane gazde... Takođe za papire mi se odbijalo 100KM a preko telefona je rečeno da ce to biti 60KM... Izdržavao sam sve to... nisam imao života, okupao sam se u moru samo dva puta za 40 dana rada dole...

Platu nisam dobijao celu nego prvi mesec dobijete samo pola, bukvalno vam daje po malo para čisto da preživite da ne odete kući... još jednom ponavljam da su svi dogovori preko telefona prestali da važe... Na primer ugovor o radu vam se daje da potpišete u najvećoj guzvi bez prava čitanja, nemate pravo da pročitate šta potpisujete.

Uslovi su katastrofalni, klasično izrabljivanje i iskorištavanje tuđe dece koja prevale ogromnu udaljenost da bi zaradili mrvicu hleba... Ja sam napustio rad posle 40 dana bez pozdrava i ičega, za tih 40 dana zaradio sam 214 evra, to vam dovoljno govori sve... i takođe sam ispao najgora osoba na svetu.