Uložila sam 300, a dobila 16.000 DINARA, onda je počeo PAKAO!

"Počelo je običnim izlaskom u bioskop, onih desetak minuta “viška” do filma, skratila bih u kazinu", započinje priču devojka iz Hrvatske koja je prvi put sa aparata za uloženih 300, izvukla 16.000 dinara.

Tada je imala 25 godina i bio je to trenutak kad joj je, kaže, palo na pamet da bi mogla do kazina i češće.

I išla je, postala je ovisna, prokockala sve što je mogla, a za njenu zavisnost niko nije znao. Sve do onog, zadnjeg trenutka, kada više nije bilo izlaza i kada se uz podršku roditelja javila na lečenje od zavisnosti o kockanju u Psihijatrijsku bolnicu Sv. Ivan.

U toj bolnici na zagrebačkom Jankomiru lečenje od kocke i kladionice pokrenuli su pre godinu i po dana, a do sada je kroz program prošlo oko 250 pacijenata. Među njima je bilo i pet žena, a ova, danas 34-godišnjakinja, na Jankomir je došla u februaru, piše Večernji.

– Krenulo je s kazinom, a onda kad su se počela da se otvaraju internet-kasina... Nakon većeg dobitka postajali su i ulozi veći, dobici su se ređali, ali brzo i gubici. Izgubiš novac pa pokušavaš da ga nadoknadiš i to se samo gomila. To više nije igra, nego lovljenje dugova, tako mi to zovemo. Sigurno u svemu tom ima doza ega jer, bez obzira na to što svi znamo da kazino nije isplativ, opet mislimo da smo mi ti koji će dobiti, brojke na ekranu više ne predstavljaju novac, nego samo brojke s kojima se igra dalje - priča devojka kako je sve počelo.

- Mislim da je prelomni trenutak kad počne pozajmljivanje novca – opisuje ova žena koja je danas u apstinenciji.

Roditelji i dalje kontrolišu njena primanja, nema karticu, dobija nužan džeparac. Ukupan dug od kockanja, kada je došlo stani pani, bio je 6 miliona dinara!

Podigla je dva kredita, “ispucala” minus pa pozajmljivala... Roditelji su vratili deo dugova i insistirali su da ode na lečenje.

– Dok se kockaš, misliš da si poremećen jer lažeš, manipulišeš i kradeš, a ovde shvatiš da je to deo bolesti. I danas volim da verujem da smo odgovorni za svoje ponašanje, ali apsolutno se u kocki prebaciš na autopilot i ne možeš sam sebi da pomogneš. Nemam više žudnju za kockanjem, ali imam oprez i stalno me strah da ću zaboraviti kako mi je bilo – govori ova žena koja kao najveće zlo ističe online kockanje.

Kako kaže, ne moraš ni da se obučeš ni da izađeš napolje. Sediš kod ku'e i “udaraš”. Grupe podrške puno joj pomažu i dalje, a iako žene retko dolaze na lečenje, to ne znači da nema zavisnih o kocki, poručuje ova žena.