Turiste sa Jadrana oterao čudan zvuk, meštani u strahu, stižu zveri?!

Čim zazvoni 'Zdravo Marijo', tamo negde u sam sumrak, oko osam, devet sati, iz šume se začuje zavijanje šakala.

Nije to obično zavijanje kojim se dozivaju vukovi, već strašni urlici koji odzvanjaju od Naklica preko Tugara do Žrnovnice, a koji lede krv u žilama. Pre nekoliko dana, predveče, tačno kad se začuju zvona, oglasili su se šakali, i to tu na brdu Perunu, nadomak Splita.

- Viđali su ih ljudi i u blizini Sitnoga Donjeg, koje je od kampanela Sv. Duje udaljeno samo desetak kilometara. Pre godinu dana moglo ste da ih čujete samo ponekad, ali zadnjih nekoliko meseci to je pravi simfonijski orkestar. Uz već prisutne vukove, to zaista uliva strah stanovnicima ovog područja - prepričava događanja u svom mestu Miljenko Barić iz Tugara, gde je, smatra, i glavno stanište tog opasnog predatora.

Osim šteta koje čine prvenstveno na sitnoj divljači, ovog leta zavijanje šakala oteralo je i strane goste koji su svoj odmor hteli da provedu daleko od gradske vreve, ali umesto spokoja koji su očekivali, svojom zavijanjem "u beg" su ih naterali šakali. Viđali su ih ljudi i u svojim dvorištima u Naklicama, a zadnji put su primećeni i kraj boksa sa psima tek stotinak metara od središta Tugara.

- Ne boje se oni pasa. Vrteli su se oko njih kao da su znali da im ništa ne mogu. Verovatno traže kakve ostatke hrane. Povećanje brojnog stanja uliva strah i kod domaćih ljudi. Boje se za svoju decu na putu do škole. Nije vam svejedno kada začujete njihovo urlikanje sa Zahoda. Nije to WC, nego brdašce na južnoj strani mesta, koje je i glavni stacionar ove opake zveri. Što je najčudnije, ni psi neće da ih gone. Već nakon nekoliko minuta psi odustaju, ni njima se nije lako da se bore s ovakvim životinjama. Kada beže, jure na sve strane pa u visokoj travi izbegnu svojim progoniteljima. Viđali su ih, kažu pastiri, pored svojih ovaca, ali, što je baš čudno, zveri se nisu usudile da ih napadnu. Možda nisu bili gladni - kaže Miljenko.

Prema njegovim tvrdnjama ova pošast se pojavila nakon prošlogodišnjeg velikog šumskog požara. Gde su do tada šakali bili i šta ih je nateralo da se spuste skoro pa do mora, to ne znaju ni najiskusniji. Ni oni najstariji ne pamte da se ikada dogodilo da im ovi strvinari šetaju mestom. Vukovi da, ali šakali…

Lovac Nediljko Stanić kaže da ni on ne zna otkud šakali, jedino što sa sigurnošću može reći jeste to da su se rasprostranili od Omiša do Žrnovnice.

- Od kuda su došli, teško je reći. Zbog čega, isto tako. Nemamo tačne pokazatelje da bismo mogli argumentovano da odgovorimo na to pitanje. Verojatno su se zbog požara odnekud spustili u Poljica. Tu su očito pronašli ono što je životinji najpotrebnije, sigurnost, mir i hranu. Pokušali smo ih i organizovanim hajkama da ih isteramo, međutim, nismo uspeli. Jednostavno im je nemoguće stati na rep. Psi brzo odustaju, a ovaj gustiš idealan je za šakale. Najčešće napadaju u sumrak i zoru, i to zečeve, fazane, a zaleću se i na mlade divlje svinje i mladunčad muflona koja obitava u našem lovištu. Sada su neki lovci nabavili i vabilicu za šakale, pa ćemo i time pokušati, drugog načina nemamo - tvrdi Nediljko Stanić, i sam svestan da će njihova brojnost i dalje rasti i stvarati dodatne glavobolje i lovcima i žiteljima tog kraja.

Najveća muka meštana je što su zveri zagospodarili Mosorom - vukovima severni deo, šakalima južni.