Kolindu napustio glavni kuvar zbog bedne plate!

Pantovčaku, Banskim dvorima, ali i čitavoj Hrvatskoj nedostaju kuvari, njih čak oko 900, zbog čega se o ovoj temi u hrvatskim medijima poslednjih dana dosta piše. Iako je kasnije objašnjeno da Predsedništvo ne traži kuvare, bio je to “okidač” za Antoniju Osojnik, diplomiranu pravnicu, sestru 32-godišnjeg Domagoja Osojnika, da javnosti putem Fejsbuka objasni kako je njen brat, koji je kuvao za troje hrvatskih predsednika, već gotovo dve godine u Kanadi.

“Vidim da je ovo nacionalna top-tema. Brat će mi možda zameriti, ali ja ne mogu, ljudi mi se javljaju sa svih strana i iz mene vrišti. Glavni kuvar u Kancelariji predsednika deo je diplomatije i imidža jedne zemlje. Pre skoro dve godine, moj brat Domagoj Osojnik, tada glavni kuvar u Kancelariji predsednika, odlučio je da ode zbog nedovoljnih primanja, ne samo iz odatle nego i iz zemlje”, napisala je, između ostalog, u svojoj objavi Antonija i za nju su se odmah mnogi zakačili.

Domagoj je neko vreme radio u Montrealu, a sada je u Viktoriji, u kanadskoj pokrajini Britanska Kolumbija, gde trenutno radi u jednom od boljih kanadskih hotela - Grand Pacificu sa 304 sobe, koji je smešten u samom srcu te kanadske pokrajine koja na moru graniči sa SAD-om, a prvi veći američki grad u blizini je Sijetl. Domagoj objašnjava zašto se odlučio da napusti sve.

- Pre svega, velika je čast, ali i odgovornost biti glavni kuvar za predsednika. Nisam imao nikakvu vezu pri zapošljavanju, prošao sam sigurnosne provere i zadovoljio uslove konkursa i primili su me. Završio sam Ugostiteljsku školu u Utrini jer sam još u detinjstvu mahao kutlačom i sa sestrom Antonijom kuvao. Ali, nakon osam godina rada za dva predsednika i neko vreme za predsednicu države, ogorčen tretmanom kuvara u celoj zemlji, odlučio sam da odem. Plata jeste, naravno, bila odlučujući faktor odlaska, nećemo se zavaravati, ali nije bila jedini. Naravno, nije bilo lako i još nije. Nedostaje mi porodica, ali mi nedostaju i hrvatske namirnice, za koje uvek tvrdim da su najbolje na svetu - kaže bivši glavni kuvar s Pantovčaka.

Sada je već, kaže, čvrst u odluci da se, bez obzira na nostalgiju, ne vraća u Hrvatsku, osim ako se nešto drastično ne promeni po pitanju statusa profesije. Razmišljao je čak i o otvaranju restorana jer se u Kanadi malo preduzetništvo jako podstiče, ali zasad je usresređen samo na posao kuvara. Kad je odlazio s Pantovčaka, imao je na engleskom napisanu i potpisanu preporuku bivšeg predsednika Stjepana Mesića, s predsedničkim žigom. Imao je i preporuku predsednice Kolinde Grabar-Kitarović, ali nju je potpisao predstavnik njenog kabineta.

- To se u inostranstvu izuzetno ceni. Te preporuke otvorile su mi mnoga vrata u Kanadi jer sam, manje-više kao i svi mladi, otišao na blef. Nikoga nisam poznavao. Nekoliko dana nakon dolaska u Montreal pronašao sam posao kuvara u ekskluzivnom italijanskom restoranu u središtu grada, gde su takođe dolazili ugledni ljudi poput kanadskog premijera. Nakon šest meseci prešao sam hotel koji je deo lanca Hilton. Kanađani svugde daju sjajne preporuke ako se radnik pokaže kvalitetnim, zapoš­ljavanje je fleksibilnije i to je podsticajno. U Viktoriju sam odlučio da se preselim radi lakšeg dobijanja kanadskog državljanstva. Ovde od plate pristojno živim, mogu da platim stan i putujem, da pošaljem nešto nešto novca roditeljima. Svakodnevno se čujem s njima, sa sestrom, a javljaju mi se i bivši kolege. Radi se puno, ali se rad i ceni i može se dobro zaraditi. Jer, neto plata od 4.000 kuna, kolika je bila moja u kabinetu, bila je više nego mizerna, ali ja sam tada na to pristao. Znam da će to možda nekome ko je nezaposlen ili radi za manju platu zvučati arogantno, ali glavni kuvar predsednika jedne države i ono što on priprema i radi deo je kulture jedne zem­lje. Osim toga, tu su i neke specifičnosti, od sigurnosnih uslova do toga da glavni kuvar mora da zna odakle je došla svaka namirnica, a mora da poznaje i protokol. Francuska je, naprimer, od kuvara svojih predsednika napravila brend - kaže Domagoj.

O svojim bivšim kolegama s Pantovčaka ima samo reči hvale, a o nekim kulinarskim i drugim tajnama, o tome što predsednici vole ili ne vole da jedu, kakve su im prehrambene navike, ne želi da govori.