Hrvatska je pronašla jednostavan i efikasan recept kako postati siromašan

Hrvatska je pronašla jednostavan i efikasan recept kako postati siromašan - uništavaš uspešne i njihovim novcem pomažeš neuspešne, pa na kraju svi postanu neuspešni i zajedno srećno propadnu.

U brodogradnju su poslednjih decenija slupane milijarde, a sada kreće još jedna runda ''spašavanja radnih mesta'' u brodogradilištu Uljanik, koja će progutati nekoliko stotina miliona evra javnog novca.

Vlada je krajem prošle nedelje poslala u Brisel plan restrukturiranja Uljanika, a prema onome što je javnost do sada saznala radi se o ''spašavanju'' teškom 580 miliona evra, od čega bi 350 milione evra, ili 2,6 milijarde kuna, trebalo da osigura država, odnosno poreski obveznici.

“Mi smo poslali predlog programa restrukturiranja. Ovo nije završena, zatvorena varijanta. Mi ćemo se potruditi koliko je god moguće i zahtevati od EK da nam što pre sugeriše što je u samom modelu možda neprihvatljivo, na modele koji na bilo koji način ruše tržišno takmičenje ili tuiču na slobodu tržišta kapitala, roba i usluga'', izjavio je ministar privrede Horvat i dodao: ''Cilj nam je osigurati likvidnost Grupe počevši isporukom platforme i broda za koje smatramo da će, u trenutku kad se unovče, dati dodatan puls Uljaniku. Nakon toga, zajedničkim snagama moramo osigurati postojanost primarne delatnosti, a to je brodogradnja koja u ovom trenutku u izvoznoj politici ima veliki udeo.''

Uljanik zapošljava oko četiri hiljade radnika. Ako se uzme cifra od 580 miliona evra, koja je potrebna za nastavak rada, ispada da će to spašavanje spasitelje koštati 145.000 evra ili više od milion kuna po radniku.

Međutim, država se našla u pat poziciji jer je Uljaniku do sada izdato 600 miliona evra jemstava, koje bi opet platili poreski obveznici ako bi firma završila u stečaju.

Slično "spasavanje" se već godinama odvijalo u Petrohemiji. U maju ove godine vlada je otkupila petrohemijske potraživanja u iznosu od 450 miliona kuna, nakon što je fabrika veštačkih đubriva ostvarila gubitak iznad visine kapitala, zbog čega je i bila u stečaju.

Ako dodamo 250 miliona kuna, kojima je država, pre četiri godine, dokapitalizovala Petrohemiju i 450 miliona kredita koje je uzela od banaka, da bi spasila posao 1700 radnika, a to znači da je platila više od 400 hiljada kuna po radniku.

Dakle, dok se ogroman javni novac koristi za očuvanje života očigledno neodrživih kompanija i preduzeća, istovremeno, ogromno poresko opterećenje kompanija koje se bave savremenim tehnologijama guraju u inostranstvo. Dok zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva ili Francuske troše javni novac za istraživanje robota i veštačke inteligencije, ili pripreme za novu industrijsku revoluciju, Hrvatska plaća pola miliona ili milion da ih zadrži na poslovima iz XX veka.