Grci i Makedonci su se dogovorili oko imena, ali postoji VELIKI PROBLEM... Albanci će biti odlučujući faktor

Čast da prvi objavi novo ime pripala je makedonskom premijeru Zoranu Zaevu, koji je istakao da to rešenje, postignuto posle višegodišnjeg spora sa Grčkom, garantuje i nacionalni identitet i napredak zemlje.

Da je sporazum potpisan, prethodno je potvrđeno u Atini, kada je grčki premijer Aleksis Cipras, u susretu koji je prenosila televizija, o tome obavestio šefa države, iako tom prilikom nije rekao koje ime bi ubuduće trebalo da nosi severni grčki sused.

Zaev je, na konferenciji za štampu, na kojoj se pojavio sa svim ministrima svoje vlade, rekao da će naziv "Republika Severna Makedonija" imati univerzalnu upotrebu, što će biti precizirano i amandmanom na makedonski Ustav.

"Nema više Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije", rekao je Zaev i dodao da dogovor sa Grčkom predviđa potvrdu makedonskog jezika, bez fusnota, i garantuje makedonski etnički i kulturni identitet i nacionalnost.

Na taj način je, kaže on, zagarantovana i bezbednost zemlje.

"Ovu šansu hrabro i smelo moramo da iskoristimo. Ne želimo poraze već pobede. Imamo istorijsko, vekovno rešenje spora između Grčke i Makedonije. U našim rukama je ključ za otvaranje ekonomske perspektive i boljeg života građana Makedonije. Ovim rešenjem jačamo nacionalni identitet", rekao je Zaev.

On je najavio da će dogovor biti predstavljen svim relevantnim političkim subjektima u Makedoniji i da će potpisati predstavnici dveju vlada, nakon čega sledi ratifikacija u oba parlamenta.

Zaev je istakao da je predviđeno i da se na jesen održi referendum na kojem će makedonski građani glasati o novom imenu za svoju zemlju.

"Uveren sam da će referendum o novom imenu uspeti i da će većina građana reći ''da''", rekao je Zaev.

Prema njegovim rečima, dogovor pruža nadu u bolje vreme za Makedoniju što će, kako ističe, sadašnje državno rukovodstvo omogućiti, zaključivši da postignuto rešenje za dvoipodecenijski problem otvara Makedoniji put ka članstvu u EU i NATO.

Vest o istorijskom dogovoru u Atini je stigla od grčkog premijera Aleksisa Ciprasa.

On je, pred televizijskim kamerama, obavestio šefa države Prokopisa Pavlopulosa da su Atina i Skoplje postigli sporazum da Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija ponese novo ime koje "ispunjava sve preduslove koje je postavila grčka vlada".

"Nosim dobre vesti. Malopre smo postigli dogovor sa premijerom (Zaevim) o rešenju imena Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije", rekao je Cipras Pavlopulosu.

On nije objavio kako će se ta država zvati, već samo da je dogovoreno "kombinovano ime, sa geografskim kvalifikacijama, za sve upotrebe".

Predsednik Pavlopulos je istakao da je sada odgovornost na ispunjenju sporazuma na strani Skoplja.

"Jasno je da je odgovornost na tome da li će naš sused ispuniti ono što smo dogovorili, leži na njima. Na BJRM je da i na ustavnom nivou primeni ono na šta se obavezala", rekao je Pavlopulos.

Detalje sporazuma ranije su objavili grčki mediji.

Kako je navedeno, sporazum, između ostalog, predviđa izmenu Ustava, s tim da će morati da se izbriše član koji pominje "makedonsku manjinu" izvan granica zemlje.

Posebna komisija će se, kako se navodi, razmotriti korišćenje robnih marki dveju zemalja.

Koraci koji slede nakon potpisivanja sporazuma su ratifikacija u makedonskom parlamentu, a ako predsednik Ðorđe Ivanov odbije da ga potpiše, odmah bi trebalo da bude održano i drugo glasanje.

Po ratifikaciji sporazuma, Grčka će uputiti pismo EU i NATO kojim će podstaći pregovore o pristupanju Severne Makedonije u EU i NATO, pod uslovom da se izvrši reviziju Ustava.

Sa Saveta ministara inostranih poslova (25.-26. juna) i samita EU (28.-29. juna) bi se tražilo da se Severnoj Makedoniji da pozitivan signal za početak pregovora o pristupanju, uprkos protivljenju Francuske i Holandije, ali uz podršku Nemačke.

Severna Makedonija bi na samitu NATO, 11. jula, bila pozvana u članstvo Alijanse, pod uslovom da se izvrše ustavne promene.

Potom bi vlada Zorana Zaeva poslala pismo u više od 190 država koje su priznale "Republiku Makedoniju" da će u bilateralnoj i međunarodnoj komuniciji biti korišteno novo ime.

U periodu od jula do decembra ove godine, makedonska vlada će biti u obavezi da organizuje referendum i ako rezultat izjašnjavanja građana bude pozitivan, doći će do ustavnih promena.

Ako rezultati referenduma ne budu pozitivni predviđen je "plan B", koji predviđa održavanje parlamentarnih izbora koji bi imali referendumski karakter.

Nakon primene sporazuma u Severnoj Makedoniji, grčki parlament će ratifikovati dokument istovremeno sa glasanjem o prijemu susedne zemlje u NATO, navodi se u sporazumu.

U Makedoniji živi oko 650.000 Albanaca koji bi mogli da budu odlučujući faktor na referendumu.