BIH PRED SLOMOM, moguća je i vojna intervencija!

Slično je i u drugim delovima Bosne i Hercegovine, u kojoj je politička situacija utemeljena na Dejtonskom sporazumu krajnje zamršena, te ni iznutra ni spolja nema naznaka da će je uskoro iko pokušati otpetljati. Iz predivne zemlje pune mržnje, kako ju je pre sto godina opisao Ivo Andrić, mladi ljudi masovno odlaze i kažu da im je svejedno ko će biti na vlasti za koju se ovaj put bore 72 političke stranke. Biraju se članovi Predsedništva BiH, zastupnici u parlamentima BiH, Federacije BiH i Republike Srpske te predsednik RS, a u Federaciji i članovi skupština kantona.

Neslavna je posebnost ovih izbora što se održavaju po Izbornom zakonu koji je Ustavni sud proglasio neustavnim i nejasno je kako će se nakon njih uspostaviti tela vlasti. Naime, Sud je ukinuo mogućnost da jedan narod drugom konstitutivnom narodu bira političke predstavnike, što bi moglo izazvati nove napetosti između Hrvata i Bošnjaka ako za hrvatskog člana Predsedništva BiH bude izabran Željko Komšić, predsednik Demokratske fronte, za kojega, prema anketama, glasaju većinom Bošnjaci i manje od dva posto Hrvata.

Mostarski sociolog Ivan Vukoja s Instituta za društveno-politička istraživanja upozorava da je Komšić tako već dvaput ušao u Predsedništvo, a ako se dogodi i treći put, to bi moglo imati veoma negativne posledice.

“Federacija je jedna izborna jedinica i svaki glasač ima pravo glasati za svakog kandidata. Hrvati bi trebali imati pravo izabrati svog predstavnika, ko god on bio. Komšić neće dobiti ni jedan odsto glasova Hrvata i, ako bude izabran, Bošnjaci će imati dva člana Predsedništva, a Hrvati nijednog. Ustavni sud naložio je promenu Izbornog zakona u roku od šest meseci, što se nije dogodilo”, govori Vukoja i objašnjava da je Ustavni sud potom iz Izbornog zakona izbrisao odredbe koje propisuju način formiranja Doma naroda te se ne zna kako će on biti formiran, kao ni Federalna vlada, pa tako ni državni Dom naroda i Predsedništvo.

“Da se provede odluka Ustavnog suda, ispunili bi se zahtevi Hrvata. Bošnjačka strana je ne želi provesti. Ako za člana Predsedništva bude izabran Dragan Čović, biće i na hrvatskoj i bošnjačkoj strani dovoljno razumevanja da se nađe izlaz”, zaključuje Vukoja.

Nakon izbora mogla bi uslediti velika politička kriza u celoj državi, a najpre u Federaciji, upozorava Nedim Ademović, vodeći ustavni stručnjak u BiH.

“U Federaciji će se provesti izbori, proglasiti rezultati, ali će nakon toga nastupiti kriza. Neće se znati kako formirati vlast jer sukobljene političke grupacije imaju različite stavove. To državu vodi u blokadu, čak bi mogao biti ugrožen mir, a u tom će slučaju reagovati visoki predstavnik UN i možda će intervenisati i vojne snage ako dođe do problema”, pesimističan je Ademović.

Da bi BiH lako mogla odmah nakon izbora potonuti u duboku političku krizu, smatra i Dragan Čović, predsednik HDZ-a BiH i član aktualnog Predsedništva BiH te kandidat za drugi mandat na toj dužnosti. U velikome intervjuu Globusu ponavlja svoj apel bošnjačkim biračima da ne biraju Hrvatima političke predstavnike.

“Mi insistiramo da narodi legitimno biraju svoje predstavnike. Zato očekujemo od prijatelja Bošnjaka da shvate da nema smisla da oni biraju u ime Hrvata. Bilo bi porazno za BiH kada bi se opet biralo u ime Hrvata. To bi imalo nesagledive posledice jer ne bi bilo uop[te moguće formirati vlast”, kaže Čović.

Na izbore u nedelju ipak izlazi pun optimizma: “Verujem da ću ja biti hrvatski član Predsedništva BiH u ovom novom mandatu. Po svim dostupnim anketama, to želi i 80 odsto Hrvata u BiH.”