"Vrši se veliki pritisak na mene, pod policijskom sam zaštitom. Đukanović neće dobrovoljno predati vlast"

U razgovoru sa veoma dobrim poznavaocem političkih prilika u ovom regionu Kenom Verseckom predsednik URE je govorio o ishodu izbora i postizbornoj situaciji u Crnoj Gori.

Na pitanje o protesnom okupljanju pred njegovom kućom u Ulcinju, Abazović je odgovorio: „Te večeri nesam bio tamo. Kad sam saznao za to, prvo sam rekao u šali: ljudi su me došli podržati. Istina je, vrši se veliki pritisak na mene, trenutno sam i pod policijskom zaštitom“.

Na Verseckovu konstataciju da to zvuči veoma ozbiljno, lider URE je kazao: „Znam da postoji mnogo ljudi koji bi mi mogli nešto učiniti, ali ne bojim se. Pretnje su cena koju plaćamo kao političari. A one su takođe logične u trenutnoj situaciji, ako uzmete u obzir jednu stvar: nakon ovog izbornog rezultata u zemlji ima veoma mnogo ljudi koji mogu puno izgubiti.

Tanjug/AP

Pogledaj galeriju

Tanjug/AP

Pogledaj galeriju

Tanjug/AP

Pogledaj galeriju

Tanjug/AP

Pogledaj galeriju

Tanjug/AP

Pogledaj galeriju

Tanjug/AP

Pogledaj galeriju

Tanjug/AP

Pogledaj galeriju

Tanjug/AP

Pogledaj galeriju

Tanjug/AP

Pogledaj galeriju

Tanjug/AP

Pogledaj galeriju

Crna Gora je nedavno prvi put u svojoj istoriji bila svedok demokratskog izbora vladara, predsednik Milo Đukanović i njegova „Demokratska partija socijalista“ (DPS) pretrpeli su velike gubitke na izborima 30. avgusta.

Posle tri decenije, „Milovog sistema“, država se suočava sa fundamentalnom političkom promenom. Tri izborna saveza imaju tanku većinu u parlamentu i žele da vladaju zajedno, piše Špigl u uvodu, ali i ističe problem – Ovi savezi su politički izuzetno heterogeni, u rasponu od srpskih nacionalista i Putinovih prijatelja do socijalno liberalnih zelenih.

Da li će Dritan Abazović prići Milu Đukanoviću?

Dritan Abazović je lider najmanjeg od ova tri saveza, liberalno-zelene koalicije „Crno na bijelo“. Na izborima je dobila 5,5 odsto glasova. Po pisanju Špigla, smatra se da je ovaj savez prevrnuo vagu. Abazović je zbog toga trenutno najtraženiji političar u Crnoj Gori.

Gospodine Abazoviću, izbori u Crnoj Gori se smatraju istorijskim za zemlju. Za kakav sistem su glasali građani?

Prvi put u istoriji naše zemlje došlo je do političke promene na izborima, uprkos svim manipulacijama. Građani su glasali protiv autokratskog sistema u kojem su se predsednik Milo Đukanović, njegova porodica i još nekoliko ljudi odnosili prema zemlji i eksploatisali je kao prema njihovom privatnom vlasništvu.

U zapadnoj politici i diplomatiji, na Đukanovića se ne gleda kao na neproblematičnog, već barem kao na prozapadnog.

Đukanović je samo tvrdio da je prozapadnjak. Nikada se nije zalagao za stvarne demokratske vrednosti Zapada

Zar to nije prepoznato na Zapadu?

Postoji koncept stabilokratije. Neki političari u EU autokrate regiona zapadnog Balkana vide kao garante stabilnosti. To je velika greška. Prava demokratizacija se ne može postići stabilokratama poput Đukanovića. Umesto jakih lidera, EU bi trebalo da podrži jake demokratske institucije. Đukanović je proširio utisak u EU da van njega može postojati samo apokalipsa u Crnoj Gori. Želim da uverim Evropu da to nije istina.

Dakle, Đukanović se neće dobrovoljno odreći svoje vlasti?

Moj utisak je: Ne – ili bar ne tako lako.

Da li bi moglo biti izazvanih nemira?

Nadam se da neće. Prošle nedelje bilo je napada na muslimanske institucije. Nejasno je ko su počinioci. Mislim da je samo jedna politička snaga trenutno zainteresovana za takve incidente – to su Đukanović i njegova stranka.

Tri koalicije koje zajedno sada imaju usku parlamentarnu većinu izuzetno se razlikuju. Možete li uopšte vladati zajedno?