Alona Fišer Kam
Vladimir Marković
Alona Fišer Kam

Vladimir Marković

Alona Fišer Kam, Foto: Vladimir Marković

Sada, 101 godinu kasnije, čini se da odnosi Izraela i Srbije nikada nisu bili bolji, kako na ekonomskom, tako i na političkom planu. U intervjuu za „Alo!“ ambasadorka Alona Fišer Kam napominje da će saradnja dve zemlje u budućnosti biti još uspešnija.

- Mislim da je ekonomska saradnja između Srbije i Izraela bitan faktor u odnosima dve zemlje. Ne treba zaboraviti i da broj turista koji iz Izraela dolaze u Srbiju raste u poslednje tri godine. Tokom 2017. imali smo ih više od 40.000 i nadam se da će ta brojka rasti u 2018. Naravno, voleli bismo da vidimo i što više srpskih turista u Izraelu. Što se tiče izraelskih investicija u Srbiji, većina je u vezi sa nekretninama, ali daleko od toga da je samo to, jer svakodnevno ohrabrujemo izraelske kompanije da dođu i investiraju u Srbiji. Imamo dobra rešenja u oblastima sajberbezbednosti, upravljanja vodama, čistih tehnologija… Za nas je bitno i da povećamo obim trgovinske razmene.

Izrael nije priznao Kosovo, a jednom ste naveli da ste takav stav zauzeli iz principa. Da li je možda bilo pritisaka da promenite poziciju, jer je iz Prištine u više navrata isticano da su saveznici Izraela odavno priznali Kosovo?

- Prvo, Izrael nije priznao Kosovo, to je naša pozicija. Istina je da ova pozicija nije ista kao kod mnogih naših prijatelja i saveznika.

Da li je bilo pritisaka na Izrael po pitanju Kosova?
- Ljudi poštuju naše principe, poštuju našu poziciju, koja se nije promenila što se tiče Kosova.

SAD su nedavno preselile ambasadu u Jerusalim. Da li bi i Srbija trebalo da učini isto?

- Jerusalim je prestonica Izraela već 70 godina, a jevrejskog naroda nekih 3.000 godina, tako da je priznanje Jerusalima kao prestonice Izraela ili premeštanje ambasade samo priznavanje realnosti. Mislim da kad god želite da rešite problem, morate da priznate realnost, a ne da je ignorišete. To je prvi korak i tek onda je moguće govoriti. Uverena sam da to ne može štetiti mirovnom procesu, već naprotiv, doprineće pronalaženju rešenja. Nadam se da će, vremenom, sve zemlje premestiti svoje ambasade u Jerusalim jer je to ispravna stvar i priznavanje stvarnosti.

Istorija je bitna za Srbe i Jevreje

Prema vašem mišljenju, po čemu su srpski i jevrejski narod slični?

- Mnogi su mi rekli da ću se po dolasku u Srbiju osećati kao kod kuće i bili su u pravu. Imamo mnogo toga zajedničkog. Setimo se samo Davida Albale, srpskog i izraelskog heroja, a ne zaboravimo da je vaša zemlja prva država koja je priznala Balfurovu deklaraciju. Mislim da srpski i izraelski narod tekuće događaje gledaju kroz istoriju, a mnoge zemlje su to izgubile, prestale su da budu povezane sa svojim korenima i istorijom. Ovde je istorija bitna. Druga stvar, imamo i zajedničku prošlost, i Srbi i Jevreji su bili žrtve, a istovremeno, ono što nas povezuje jeste pozitivan aspekt dugog jevrejskog prisustva u Srbiji, jer su mnoge bitne jevrejske ličnosti poreklom odavde.

Srbija ima dobre odnose sa Izraelom, ali i sa arapskim zemljama. Mislite li da zbog toga Beograd možda okleva da sledi SAD?

- Mislim da je to pitanje za srpske vlasti. Zaista ne znam šta uzimaju u obzir, ali naravno da ohrabrujemo sve prijatelje da razmotre mogućnost premeštanja ambasade u Jerusalim.

Da li ste zadovoljni restitucijom imovine jevrejskoj zajednici u Srbiji?

- Mislim da je to veoma bitna tema na praktičnom, ali i moralnom nivou. Činjenica je da taj zakon veoma bitan, Srbija je prva zemlja na svetu koja je usvojila takav zakon i to je model koje bi trebalo da slede i druge zemlje. Za Izrael je veoma bitno da vidimo uspeh ovog zakona i zahvalni smo Srbiji na tome.

Svedoci smo da tokom poslednjih godina u porastu antisemitizam, kao i negiranje Holokausta. Kako gledate na to?

- Veoma smo zabrinuti. Nije reč samo o negiranju Holokausta, nego i pokušaju da se prepravi istorija. To je veoma opasno, prvo zbog Jevreja, jer smo mi uvek bili žrtve prepravljanja istorije. Pojava antisemitizma je sindrom, odnosno pokazatelj bolesti u društvu kada je reč o evropskim vrednostima. Društvo bi trebalo da se zapita da li se udaljava od evropskih liberalnih vrednosti, a pogotovo nas zabrinjava tajming. Generacija koja je preživela Holokaust polako nestaje i mi moramo da osiguramo dokaze o tome što se dogodilo da bismo mogli da se borimo protiv revizije istorije. Najbitnija je edukacija, jer naredna generacija mora da zna šta se dogodilo kako bi se to izbeglo u budućnosti, ne samo kada je reč o Jevrejima, nego i o bilo kojoj drugoj manjini. 

Jednorog na ruci

Tokom intervjua nam je pažnju privukla i tetovaža jednoroga koju ambasadorka Izraela ima na desnoj ruci. - Jednorog je jedan od retkih elemenata koji se pojavljuje u svim kulturama i mitologijama. Jednorog postoji samo u našoj mašti, ali predstavlja vrlinu ili bolje vrednosti koju ljudi žele da dostignu kao što su pravda, jednakost, večni život, večna mladost, zdravlje… Naravno, na kraju nikada nećete moći da ga uhvatite, ali uvek tragate za njim, tako da sam osetila povezanost s celom idejom u vezi sa jednorogom - objasnila nam je Alona Fišer Kam.

UN često kritikuju Izrael zbog Palestine. Kako vi gledate na to, s obzirom na sve šta se dešava proteklih meseci na granici Izraela i Gaze, kao i na sukobe izraelske vojske sa Hamasom?

- Hamas je odlučio da koristi svoje građane protiv Izraela kao ljudski štit. Sve su pokušali da koriste - minobacače, tunele, rakete, sve protiv Izraela, i nisu uspeli… Trenutno na teritoriju Izraela puštaju zapaljive zmajeve i balone kako bi palili naše poljoprivredno zemljište i šume. Koriste sopstvene civile kako bi poslali poruku da su oni žrtve, a sam Hamas je priznao da su žrtve, više od 80 odsto, njegovi članovi koji su se krili iza civila u pokušaju da uđu u Izrael. Nažalost, poruka koju je svet poslao Hamasu jeste poruka ohrabrenja da nastavi s agresijom, dok se Izrael samo brani. Što se tiče UN, ovo nažalost nije ni prvi, ni drugi ili poslednji put da se tako postavljaju prema Izraelu. Umesto da budu osuđeni teroristi, osuđuju se oni koji se brane. I ne samo to, nego vidimo pokušaje da se iskrivi istorija, kao recimo kada je se radi o Unesku. Mnoge zemlje, uključujući i Srbiju, glasale su za rezoluciju koja poriče veze jevrejskog naroda sa Jerusalimom. Veoma je opasno kada se pomoću politike prepravlja istorija. S druge strane, vidite šta se sve dešava u svetu, od Irana, Sirije, Severne Koreje… A opet, čini se da je međunarodna zajednica opsednuta Izraelom i da po strani ostavlja toliko drugih bitnih pitanja.

Pomenuli ste Siriju. Kako gledate na migrantsku krizu?

- Sve što se dešava na Bliskom istoku ima uticaj na Evropu i evropske zemlje moraju da uzmu to u obzir, da na Izrael gledaju kao na partnera, a ne da nas doživljavaju kao element s kojim ne može da se sarađuje. Evropa se dugi niz godina brinula o Izraelu i Palestini, a pokazalo se da ima mnogo više konflikata koji su daleko nasilniji, a koji se ignorišu u međunarodnoj areni. Pitanje izbeglica je pre svega humanitarno pitanje, a htela bih da skrenem pažnju na činjenicu da je Izrael u svojim bolnicima zbrinuo na hiljade povređenih Sirijaca i nastavićemo to da činimo. Za te ljude je Izrael bio najgori neprijatelj, a mi smo ih prihvatili. Možda je to prvi znak bolje budućnosti na Bliskom istoku.

Komentari (3)

Car

22.07.2018 23:25

Bila je i prva Judenfrei zemlja u Europi i sta cemo sad?

Miroslav

24.07.2018 12:27

@Car - Nije Srbija bila nego Beograd, i to su uradili nacisti koji su okupirali Beograd, sta lupas.

Ratko

25.07.2018 23:29

@Car - Onda je Milan Nedic cistokrvni njemac i ako nas ime zbunjuje.