Razgraničenje sa Kosovom, ali Prištini Gazivode i Trepča?

Kosovski institut za istraživanje i razvoj politike (KIPRED) objavio je prošle nedelje studiju u kojoj je analizirano pet konkretnih modela za rešavanje kosovskog čvora - podela ili razmena teritorija, model dve Nemačke, model Britanije i Irske, model Južnog Tirola, ali i ono što nazivaju "hrvatsko-jugoslovenskim/srpskim" modelom.

U istraživanju "Opcije za pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije", navodi se da je interes Prištine da zadrže jezero Gazivode i Trepču, koji se nalaze na severu Kosova i Metohije, ali i da ne formira Zajednicu srpskih opština na koju se obavezala pre više od pet godina potpisivanjem Briselskog sporazuma, prenosi "Blic".

Kako se navodi, od svih rešenja najšire i najpodrobnije govori se o modelu podele, odnosno razmene teritorija, uz napomenu da je reč o rešenju o kome se sve više govori od početka ove godine i koje su kosovski premijer Hašim Tači i albanski premijer Edi Rama uzeli u razmatranje.

Prema izveštaju, navodi se da izgleda da Tači veoma ozbiljno razmatra tu opciju, za koju koristi eufemizam - "korekcija granica".

"Ta opcija bi mogla da znači samo podelu Kosova ili podelu u kombinaciji sa razmenom teritorija u koju bi ušli i delovi u kojima su Albanci masovno naseljeni u Preševskoj dolini na jugu Srbije. Deljenje bi moglo da znači da bi delovi Kosova severno od reke Ibar bili pripojeni Srbiji, a, ukoliko je i razmena teritorija uključena, Preševska dolina postala deo Kosova", navodi se u izveštaju i dodaje da je reč o teritorijama približno iste veličine.

Očekivanja su da bi u slučaju postizanja ovog dogovora Srbija, svakako, tražila posebnu zaštitu za imovinu i interese SPC na Kosovu, a u obrazloženju ove opcije, kao primer mirne razmene teriotrija navodi se model po kome su to učinile Holandija i Belgija 2016. godine.

"Iako je politička konotacija drugačija nego u slučaju Kosova i Srbije, ovaj sporazum pokazuje da je model razmene teritorija moguć i da funkcioniše", navodi se u izveštaju i dodaje da bi razmena teritorija morala da bude sprovedena na takav način da ne proizvede nasilno raseljavanje stanovništva, niti ugrožavanje ljudskih prava i sloboda.

U izveštaju se konstatuje da bi podela sa razmenom teritorija mogla biti najmanje loše rešenje i za Srbiju i za Kosovo, kao i da je faktična podela nastala još 1999. godine "kada su NATO snage sprečile OVK da uđe na teritoriju severa Kosova".

Kao argumenti protiv ovog rešenja, navodi se da bi to umanjilo sliku o Kosovu kao multietničkom društvu, kako su ga zamislili SAD i njihovi evropski saveznici, ali i da bi moglo da proizvede dalje transfere stanovništva - Srba sa juga na sever, i Albanaca sa severa na teritorije južno od reke Ibar.

Takođe, navodi se i da bi time bili ugroženi ekonomski interesi Kosova, jer bi važna imovina, kao što su Gazivode i Trepča, pripale Srbiji, i treće da bi to mogao da bude opasan presedan za druge zemlje koje imaju slične etničke probleme, kao što su Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Izveštaj ističe da je Kosovo na papiru multietničko društvo, ali da je u realnosti ono poptuno podeljeno, da bi rezultat podele i razmene teritorija mogao da dovede do toga da Kosovu pripadne vojna baza Srbije kod Bujanovca, kao i da bi podela mogla da dovede u pitanje kontrolu nad Koridorom 10, koji Srbiju povezuje sa Makedonijom i Grčkom sa jedne, i Hrvatskom, Slovenijom i Austrijom, sa druge strane.

Kada je reč o Trepči i Gazivodama, navodi se da kosovska ekonomska održivost samo delom zavisi od te imovine i dodaje da su tri od pet rudnika Trepče locirani južno od Ibra i da bi ostali Kosovu, ali za Gazivode da je to slaba tačka za Kosovo, jer snabdevaju Kosovo pijaćom vodom, ali i generišu elektičnu energiju.

Ukoliko bi Gazivode pripale Srbiji, Beograd bi došao u priliku da blokira protok i da bi to bilo izvor novih tenzija na relaciji Srbija-Kosovo.

U zaključku izveštaja ističe se da su podela i razmena teritorija najkontroverznije i opasne opcije, zbog svih neizvesnoti koje nose sa sobom.

"Bilo bi delimično opasno za Kosovo da razmatra ovu opciju bez saglasnosti zapadnih partnera", navodi se u zaključku izveštaja.