Niko nije bio za podelu Kosova, ali onda je došao Tramp

Kako navodi autor teksta Alberto Nardeli, evropski zvaničnici su veoma zabrinuti zbog moguće destabilizacije Zapadnog Balkana zbog Kosova. Naime, sve glavne članice EU protive se bilo kakvim promenama granica na Balkanu, a sve doskora takav stav je imala i Amerika.

Ali, onda je došao Donald Tramp, čija je diplomatija „sklanjamo ruke“ otvorila prostor za nove priče o izmenama granica, prenosi B 92.

Pozivajući se na dva diplomatska izvora, prema jednom, još uvek nezvaničnom planu koji bi podržala i Srbija, namera je da se severni delovi Kosova u kom uglavnom žive Srbi pripoji Srbiji, koja bi, zauzvrat, Kosovu dala južniji deo pokrajine, u kom žive etnički Albanci.

Međutim, taj plan se ne dopada evropskim vladama, koje se plaše da bi novo crtanje etničkih granica na Balkanu destabilizovalo ceo region koji je pre samo 25 godina bio suočen sa najvećim ratom na tlu Evrope još od Drugog svetskog rata, prenosi Tanjug.

Jedan francuski diplomata koji je zahtevao anonimnost rekao je „Bazfid njuzu“ da je i samo pominjanje izmena granica destabilizujuće.

„Granice su zapaljive — jednostavno ne znate šta će se dogoditi ako ih pipnete“, kazao je on.

Razmeni teritorija protivi se i Nemačka, a sve donedavno je taj stav imala i Amerika. Međutim, i sadašnje i bivše diplomate s obe strane Atlantika strahuju da je Trampova administracija usvojila veoma relaksiraniji pristup međunarodnim pitanjima, po principu — neka drugi sami reše svoje probleme.

To takođe znatno slabi pregovaračku poziciju EU, pod čijim okriljem se odvija dijalog između Beograda i Prištine, koji, kako se ističe u tekstu, dosad nije iznedrio ništa.

U tekstu se podseća i da je kosovski predsednik Hašim Tači nedavno rekao „Asošijeted presu“, odbijajući bilo kakvu podelu zemlje po etničkim linijama, da je ipak spreman na neke „korekcije“ granice između dve zemlje.

On podseća da priče o podeli teritorija, razmeni granica ili kako god se to nazvalo, postoje još od 2000. ali nezvanično.

„Sad smo opet na toj vrtešci, a razlog zašto se opet priča o tome je što postoji ozbiljna volja s obe strane da se to pitanje reši“, dodaje Vejvoda.

Jedan zapadni diplomata s Balkana smatra da je „malo verovatno“ da je administracija Trampa aktivno podržavala ideju o zameni ili podeli teritorije, dok drugi kaže da njegove američke kolege nikada nisu otvoreno rekle da se zalažu za takvo rešenje kada se to od njih tražilo.

Međutim, ono što uznemirava dugogodišnje posmatrače na Balkanu nije toliko Amerika koja aktivno podržava ideju ili ne, već nedostatak jasne pozicije SAD i osećaj da administracija Trampa zauzima zadnje sedište u regionu.