Nekada smo ga gledali i divili smo mu se, a danas ga obožavamo jer se bori za PRAVDU i nije KORUMPIRAN

Bivša fudbalska zvezda Žorž Vea pobedio je na predsedničkim izborima u Liberiji 28. decembra 2017. godine. Kako je i tada navodio, jedan od prvih zadataka bilo je preispitivanje odluke o priznanju jednostrano proglašene takozvane države Kosovo.

Liberija je danas povukla priznanje nezavisnosti Kosova, ali to se ne bi desilo da na čelo zemlje nije seo jedan od najboljih afričkih fudbalera ikada, a koji je 1995. godine osvojio "Zlatnu loptu", u to vreme igrajući za Milan sa Dejanom Savičevićem.

Jedan od mališana koji će vremenom postati svojevrstan simbol i na terenu i van njega je od 1. oktobra 1966. godine stasavao nadomak Monrovije kao Žorž Tolon Mane Opong Osman Vea.

Arsen Venger je "klani krivac" koji je sa 50.000 funti stvorio lidera države i ikonu jednog celog kontinenta. 

"Moj otac je umro kad sam bio mali i podizala me je baba Ema Klondžlaleh Braun i mogli smo samo jednom godišnje da priuštimo sebi piletinu, za Božić", rekao je čovek koji je postao najbolji afrički fudbaler u istoriji. Tom jednom piletu za Božić je Žorž Vea i sam doprinosio.

Žorž Vea je branio boje Monaka, PSŽ-a, Čelsija Mančester sitija, Marseja... ali najveći trag je ostavio u Milanu u koji je stigao 1995. godine.

Bio je to legendarna generacija Milana, koja je započela svoju odiseju nakon odlaska Ruda Gulita i Marka Van Bastena.

Uz već pomenutog Savićevića, tu su bili Panući, Maldini, Baresi, Albertini, Desai, Donadoni, Ambrosini, Kostakurta, Bađo, Tasoti, Simone, Patrik Vijera,

Žorž Vea je jedan od velikih asova koji nikada nisu igrali na Svetskom prvenstvu. Bio je triput proglašavan za afričkog igrača godine ali u reprezentaciji nije mogao da se ostvari.

Najbliži odlasku na Svetsko prvenstvo bio je 2002. kada mu je plasman izmakao samo za jedan bod. 

Za Liberiju je sa 60 utakmica i 20 golova dao sve što može na travi, bilo je vreme da joj se posveti na jedan drugačiji način. Ušao je u politiku. Romario, Bebeto, Ševčenko, Blohin, Kaladze i drugi su se kroz istoriju upuštali posle fudbala u politiku, ali je samo Vea dogurao ovako daleko.

Formirao je Kongres za demokratsku promenu a već 2005. se po prvi put kandidovao za predsednika. Izgubio je od prve žene koja je postala predsednica na afričkom tlu, od Elen Džonson Sirlif. Još jednom se 2011. upustio u trku za potpredsedničko mesto. Još jednom je "pogodio prečku" ali nije odustao. Proveo je jedno vreme kao senator, a sada je pobedio Džozefa Boakaja i postaje predsednik Liberije.

Zalaže se za sve ono što nije imao prilike da vidi dok je odrastao, ali o čemu je učio dok se obrazovao u svojim četrdesetim godinama – demokratiju, socijalnu pravdu i transparentnost. Popularnost koju je stekao igranjem fudbala koristio je za brojne humanitarne akcije, pozivao je na smirivanje situacije pa je dosadašnja predsednica imenovala "Kralja Žorža" za ambasadora mira.

Tokom karijere se borio protiv siromaštva i gladi, a za obrazovanje kaže da je kao vožnja bicikla, ako ne pedalaš, padaš.

Osim toga "Na kraju krajeva mislim da smo svi rođeni kao političari. To je stvar prakse i sve što treba da radiš je da vežbaš", poručio je Vea. Petnaest godina je vežbao i usavršavao se kao profesionalac u fudbalu, sada ima tu odgovornost kao lice nacije u korumpiranom društvu gde je igra mnogo prljavija.