Ne pripadam nijednom klanu u Vladi!

 Žena koja vodi trenutno jedan od najvažnijih resora u zemlji i čije mere treba da doprinesu povećanju nataliteta u Srbiji i samim tim opstanku srpskog naroda bez ustručavanja iznela nam je zabrinjavajuće podatke.

 Država je krenula u ozbiljnu borbu za povećanje nataliteta, kada možemo očekivati prve efekte te borbe?

- Jedan od nacionalnih prioriteta Srbije je borba za bolju demografsku budućnost i u tom smislu činimo velike napore. Znate, merna jedinica u demografiji je 10 godina, tako da tek u tom periodu možemo očekivati prve efekte naših mera. Šta to znači? To znači smanjenje razlike između novorođenih i umrlih. To, jednostavno, mora da bude bolje.

 

 Imate li podatak koliko je manje ljudi u Srbiji u prethodnoj godini?

- Razlog nije samo nedovoljno rađanje, već i činjenica da bejbi bum generacija, dakle oni koji su rođeni pedesetih godina prošlog veka, ulazi u jesen života. Takođe, razloge treba tražiti i u velikim migracijama jer nas svake godine napusti između 15.000 i 16.000 ljudi. Nažalost, prema podacima 2017. godine, u odnosu na 2016. godinu manje nas je za gotovo 40.000 (odgovara broju stanovnika Pirota na užem gradskom području, čiji broj iznosi 38.785).

 Kako komentarišete kritike na račun podsticajnih mera?

- Kritike su tendenciozne, ali moramo i s druge strane da priznamo da novac nije jedini dovoljan motivacioni faktor. Na primer, vrlo loše demografske podatke srećemo i u zemljama koje su ekonomski razvijene i jake. S druge strane, mi ipak živimo u Srbiji, gde veliki broj porodica ima ekonomske probleme i finansijska pomoć za podsticaj rađanja i olakšanje podizanja deteta je i te kako dobrodošla. Naravno, još treba raditi na rešavanju mnogih pitanja, kao što su snižavanje psihološke cene roditeljstva, pitanja neplodnosti, potrebno je mnogo više edukacije i oslanjanje na jedinice lokalnih samouprava... Ima tu još dosta posla.

 

 Tačno, ali opet svi pričaju o novcu?

- Znate, kada se obezbedi da dete koje se danas rodilo kao četvrto u porodici do 10 godine života ima za svoj standard primanja u visini od 18.000 dinara mesečno je velika stvar i mera koja će dugoročno gledano doneti boljitak u demografskoj slici Srbije. Takođe, ta mera će doneti i sigurnost roditeljima da se odluče na takav korak.

 Mnogi tvrde da je potrebno poboljšati status majki?

- Suština je da se žena u Srbiji emancipovala, da ima potrebu za profesionalnim dostignućima i samim tim dobila je nove zadatke u društvu i postala ravnopravni partner muškarca. Nažalost, našu ženu nismo rasteretili onih naših tradicionalnih obaveza i balkanskih stereotipa kao što su pranje, peglanje, odvođenje dece u školu i druge obaveze koje su u našem društvu i dalje na majci, ona je na primer još „zadužena“ za bolesnog člana porodice. S druge strane tata je neko ko predstavlja porodicu u socijalnom životu, on se bavi sportom i slično. Tu je problem i tu dosta treba raditi. Znate, mnogo se razlikuje kulturološka slika u Vojvodini od one na jugu Srbije, zato je više nego ikad potreban rad lokalnih zajednica.

 

Srbija je formirala komisiju za utvrđivanje štetnih efekata NATO bombardovanja po zdravlje ljudi, šta očekujete po tom pitanju?

- NATO bombardovanje je čin koji normalan čovek nikada ne može da oprosti, ali mora se živeti dalje. Kao lekar, mislim da je bombardovanje psihološki vrlo traumatizovalo svakog čoveka. Takođe, tvrdim da je kod onih ljudi koji imaju predispozicije da obole od karcinoma to bio svojevrstan okidač za pokretanje te bolesti. Koliko direktnog uticaja ima osiromašeni uranijum i druge hemijske supstance kojim su nas bombardovali, reći će komisija sa stanovišta struke.

 Da li očekujete da će eventualne tužbe za odštetu biti uzete u razmatranje ili će sve biti po principu „kadija te tuži, kadija ti sudi“?

- U okviru međunarodnog prava treba tražiti prostor za odštetu. Mada, to nikad nije puna satisfakcija za žrtve. Hoću da verujem u međunarodno pravo, hoću da verujem da se neke nepravde iz prošlosti neće ponavljati i nadam se da će se pravo i pravda u ovom slučaju podudariti.

 

 SPS je u dugovima, Ivica Dačić je izjavio da su ti dugovi iz Slobinog vremena, kako će se rešavati ti problemi?

- Dok sam bila zamenica Ivice Dačića, upoznala sam se i sa tim problemima. Zaista, naša najveća dugovanja su iz Miloševićevog perioda. Mi kao stranka nemamo takve prihode da te dugove i kamate vraćamo. Ipak, trudimo se da te probleme rešavamo, ali se to preko noći svakako ne može rešiti.

  Kako to da SPS duguje, a na vlasti je?

- I kada ste na vlasti niko vam ne može obezbediti zaboravljanje dugova koji se moraju vratiti. Moguće je da smo imali ljude koji su mislili da će večno biti na vlasti i da neće morati da vrate kredite. Zato sada kuburimo.

 Odnosi u koaliciji su nikad bolji, da li je SPS konačno postao lojalni partner SNS?

- Kada ste u bračnoj ili vanbračnoj zajednici s nekim, uvek su prve godine tog života najburnije. To je period adaptacije. Slično je i u politici. Mi smo preležali sve te dečje bolesti i postavili smo državni interes kao ključni motiv našeg rada, a za to su najviše zaslužni lideri partija i njihov dobar odnos. Čini mi se zato da su ova vlada i naša koalicija potpuno politički sazrele.

 Ima li u Vladi klanova i kakav je vaš odnos sa premijerkom Anom Brnabić?

- Relacija sa premijerkom je izvanredna. Zajedno smo radili na projektu „E-beba“ i ona je tada zaista pokazala visoku senzibilnost. Sednice Vlade se odvijaju u korektnom i radnom tonu, a ja lično nisam ni u jednom klanu.