bigz
Foto: Alo/Printscreen

Iako oštećena u Drugom svetskom ratu, uspešno je obnovljena 1947. godine i u narednim decenijama pod novim imenom BIGZ biće svojom belinom i fascinantnim linijama arhitektonskog stila "beogradske Moderne", jedan od simbola Beograda, čak i kada su je nadvisile i zasenile neke druge zgrade.
Beznadežno je propadala od trenutka kada je započelo posrtanje čitavog društva pod sankcijama, i raspad ove lepotice nije se zaustavljao. Nekad blještava fasada posivela je i oljuštila se, pa je još izdaleka BIGZ izgledao ne kao jednom biser srpske arhitekture i građevine, već kao sarkofag našeg bogatog nasleđa i kulture. Bolno nas je ta ruina podsećala na obavezu da sačuvamo i zaštitimo najvažnija zdanja u Beogradu i vratimo ih u život, kao malo koji drugi devastirani objekat.

 

Danas dok gledam kako ova lepotica ponovo sija, pre nego što osetim veliki ponos zbog toga, mogu da zamislim osećanja nekadašnjih Beograđana kada su bile skinute poslednje skele i Državna štamparija se pred njima ukazala u punom sjaju. Imam identično divljenje.

Vraćeni sjaj ovog remek dela je jedan od koraka koji sam preduzeo dok sam se nalazio na čelu Beograda, kako bismo sačuvali ono najvrednije što su nam veliki preci ostavili. 

Iako "dežurni pljuvači" iz redova onih koji ne poznaju ni istoriju ni umetnost i arhitekturu, tada nisu štedeli ružne reči da omalovaže obnovu BIGZ-a, i svih drugih koje smo pokrenuli, danas u Beogradu novim sjajem blješte i Pešićeva Palata Beograd, i "Beobanka" Milice Šterić i Sava Centar Stojana Maksimovića, da navedem one najvažnije. 

Dok ovo pišem traju još neke obnove važnih zdanja iz davnih vremena... Taj njihov novi život i moj ponos zbog pokrenutog i urađenog na licu Beograda, niko ne može da ospori i oduzme mi. 
I to je tako.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading