OBJAVLJEN PLAN INVAZIJE NA RUSIJU Osvojiti Sibir do Bajkalskog jezera

 

Glavni udarac Crvenoj armiji trebalo je biti zadat u području jezera Khanka, nakon čega bi usledilo zauzimanje Habarovska. Tako su se Japanci nadali da će odseći dalekoistočne zemlje od središnjeg dela SSSR-a. 

Pretpostavljalo se da će se sa zadatkom nositi 12 pešačkih divizija, pojačanih sa dve topničke, tri tenkovske i dve konjske brigade. Vazdušne napade na ruske dalekoistočne gradove trebalo je izvesti dodatnih pet bombardera raspoređenih u Kini i Japanu.

EPA

 

Okupacija ravnice

Nakon okupacije Vladivostočke ravnice, napad na grad Svobodni trebalo je da pokrene Severni front – njegov je zadatak bio da se preseče železnička pruga koja je povezivala Daleki istok sa zapadnim regijama Sovjetskog Saveza. Ukoliko bi operacija bila uspešna, Zapadni front trebalo je da pokrene ofanzivu na grad Čitu i da se zauzme teritorija do Bajkalskog jezera. Prema Tominagiju, plan je odobrio car Hirohito.

Objavljivanje tajnih dokumenata sovjetske vojne protuobavještajne službe SMERSH tempirano je na 73. godišnjicu dovršetka Međunarodnog vojnog suda za Daleki istok nad glavnim japanskim ratnim zločincima.

Verovatno i ne samo zato

Naime, poslednjih meseci ruski FSB objavio je i niz do sada nepoznatih istorijskih, arhiviranih dokumenata koji se odnose na japanske zločine iz vremena Drugog svetskog rata. Slučajno ili ne (a slučajnosti u takvim sferama, poput sigurnosnih službi nikada nema), njihovo javno objavljivanje poklapa se sa sve oštrijim izjavama japanske vlade vezano uz status Južnih kurila, tj. četiriju najjužnijih ostrva Kurilskog arhipelaga koji su pod državnim suverenitetom Rusije, kao naslednice SSSR-a, dok ih Japan smatra svojim tzv. Severnim teritorijama koje su okupirane od strane SSSR-a.

Rusija, takođe, paralelno s tim potezima (koje bismo mogli nazvati „mekom silom“ i kojima je cilj podsetiti Japance gde im je mesto s obzirom na navedenu prošlost), poslednjih meseci jača svoje vojne efektive na tim ostrvima, gradi novu vojnu infrastrukturu i izvodi vojne vežbe, između ostalog i u saradnji s Kinom, a na što Tokio redovno ulaže oštre diplomatske primedbe, piše Geopolitika.

EPA

 

Sve ovo zajedno (objavu istorijskih dokumenata, vojne vežbe i sl.) treba iščitavati isključivo kao jasan signal nezadovoljstva Moskve istupima bivše kratkotrajne vlade Jošihide Suge, ali i nedavno formirane nove vlade u Tokiju na čelu s premijerom Fumiom Kišida, koji su oboje zauzeli puno oštriju retoriku po pitanju Južnih Kurila u odnosu na dugovečnu vladu prethodnog premijera Šinzo Abea, koji je s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom uspostavio intenzivan dijalog po spornim pitanjima, pa čak i lično prijateljstvo, s ciljem postizanja konačnog rešenja ovog problema koji opterećuje inače dobre, pre svega gospodarske odnose dve država i onemogućuje im potpisivanje mirovnog sporazuma zbog čega su, pravo gledano, one još uvek u ratu iako je Japan poražena strana koja je potpisala kapitulaciju.

U sve se to, naravno, dodatno umešala i stanje opteretila i trenutna nepovoljna globalna geopolitička situacija, kao i činjenica da je Japan ključni američki saveznik u Aziji, ali i zemlja koja, da se tako izrazimo, kao poražena strana u WW2 „nema pravo glasa“ po pitanju spoljske i obrambene politike ako se one kose s interesima Vašingtona. To Moskva, naravno, jako dobro zna i jamstva Tokija, poput onih kako on nikada neće dozvoliti izgradnju američkih vojnih baza na dva najjužnija kurilska ostrva (koja su se u rusko-japanskim pregovorima spominjala u svojstvu mogućeg povrata Japanu) za Moskvu u ovakvim globalnim okolnostima deluju neuverljivo.

Ona je u tom smislu poučena i „opečena“ obećanjima Zapada o neširenju NATO saveza na istok Evrope nakon raspada Varšavskog ugovora, da bi on, u međuvremenu, stigao čak i do ruskih zapadnih granica prijemom Estonije, Latvije i Litvanije u tu vojno-političku organizaciju.

Ruski interesi u Aziji

Stvar po Moskvu u svezi Južnih Kurila je vrlo jednostavna s pozicije njenih strateških interesa u Aziji: najveći ruski grad i luka na Tihom okeanu – Vladivostok, ujedno je i sedište ruske Tihookeanske flote.

Gubitkom suvereniteta nad tim ostrvima i eventualnom pojavom američke (ili japanske) vojne baze na njima praktično bi bio blokiran slobodan izlaz Tihoočeanske flote na otvorena prostranstva Pacifika, a takav komoditet Moskva ne može dozvoliti čak niti u nekim puno stabilnijim vremenima od ovih sadašnjih.

Drugim rečima, kako sada stvari stoje, do konačnog rešenja problema statusa južnokurilskih ostrva na po obe strane zadovoljavajući način verojatno je još vrlo dug put. Za rusko-japanski dogovor oko tog pitanja svet će, očito, trebalo da postane bolje i sigurnije mesto. A do tada, Moskva i Tokio moraće sa tim da nauče da žive, tome da prilagođavaju svoje odnose i tražiti saradnju oko onih tema koje su od zajedničkog interesa, pre svega – gospodarskih. Uostalom, dve strane to već ionako dugo čine.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI