INTERVJU NEDELJE, SAŠA MIRKOVIĆ Bog mi je sačuvao glavu od Dijaninog ludila!
Alo

 

- Pretili su mi Dijana Hrkalović i Nebojša Stefanović. Sećam se da sam krajem 2015. jednom prilikom otišao kod Stefanovića u MUP, sačekala me je Hrkalovićeva i rekla da pođemo ka njenoj kancelariji. Dok je išla hodnikom, svi inspektori koje smo sreli su gledali u pod. Kod nje u kancelariju je ušao Stefanović, a Dijana ga je oslovila sa „ljubavi“, i počeo da mlati crnim rokovnikom. Rekao mi je da kod njega imam više negativnih nego pozitivnih poena i da treba da se potrudim da imam više pozitivnih, pa ćemo se onda nas dvojica dogovoriti. Meni je to ličilo na ucenu.

Kako ste reagovali na ovu ponudu?

Ustao sam i rekao: „Nosite se, bre, u pi*du materinu“. Čitao sam neku analizu o Dijani Hrkalović, kažu da je mirna i neprimetna, štreber, a onda se odjedanput pojavilo njeno drugo lice... Ja nikad nisam bio ni štreber ni neprimetan, štrčao sam uvek u životu, ali to vrbovanje na takav način kod mene nije moglo da prođe. Možda sam se ogrešio o neke ljude, ali s druge strane, u proceni njih dvoje nisam pogrešio.

Šta se nakon tog susreta desilo?

- Desilo se moje famozno hapšenje u kome je Dijana diktirala sve. Mene, koji sam osnovao dečji festival „Čarolija“, gde smo svake godine delili po 5.000 paketića, optužili su da sam krao dečje paketiće. To mi je napakovala da bi naškodila Aleksandru Vučiću. Došao sam u situaciju da razmišljam šta sebi da uradim, jer sam znao da nisam kriv. Taj isti sudija uzeo je za svoje dete te godine ne jedan nego dva paketića. Na kraju Grad Zaječar nije platio nijedan dinar za te paketiće. Ušli smo u situaciju da su oni počeli da svađaju ljude, i na taj način su želeli da razore celu SNS, iako su sve vreme javno ljubili skute Vučiću. Ozbiljno razmišljam da podnesem krivičnu prijavu protiv nje i još nekih sudija iz Zaječara zbog trgovine uticajem i kršenja zakona, jer svi ti ljudi moraju da odgovaraju za to zlodelo koji su učinili meni i mojoj porodici. Uradio sam 5.000 koncerata u 100 najvećih arena. Sigurno nisam spao na te grane da kradem dečje paketiće. Javno obećavam da ću ove godine pokloniti 2.000 paketića zaječarskim mališanima.

INTERVJU NEDELJE, SAŠA MIRKOVIĆ Bog mi je sačuvao glavu od Dijaninog ludila!

Alo/ Nenad Vujanović

 

 

Kako komentarišete hapšenje Dijane Hrkalović?

- Dobro je što je to urađeno. Zmija se u glavu seče, ne u rep. Onaj ko je učestvovao u organizovanom kriminalu mora da odgovora. Kao građanin Srbije i kao žrtva te žene zalažem se da Dijana Hrkalović nikada ne izađe iz zatvora. Ona je postala fantom u rukama organizovanog kriminala. Da se nije desio februar, u Srbiji bi došlo do državnog udara. Desilo bi se hapšenje ili ubistvo Andreja Vučića, a nakon toga svrgavanje Aleksandra Vučića. Pored mene svako jutro triput treba da se prekrste Andrej i Aleksandar. Oni su bili krajnje mete. Mene su jurili da ubiju da bi za to optužili Vučića, kao što su to uradili u mnogim drugim prilikama... Vučića danas čuva narod na čelu Srbije, ne partija. Mislim da je došlo vreme da se raščisti s tim organizovanim kriminalom, ali po dubini. Pravda je spora ali dostižna i uvek izađe na videlo. Zlo nikad ne može da pobedi dobro. To je moja poruka svim građanima Srbije i siguran sam da će se sad manje okretati iza sebe nego što je to bilo dok su ovi zlikovci bili na slobodi. Kao jedan od osnivača SNS-a javno podržavam Vučićevu borbu protiv organizovanog kriminala i borbu za bolju i uspešniju Srbiju. 

Advokati Hrkalovićeve su tražili da joj se ukine pritvor ali to nije prihvaćeno.

- Meni je interesantno da Dijanu brani Sead Spahović, koji je u kancelariji sa Vladom Gajićem iz stranke Vuka Jeremića. Zamislite sada koliki je to krug uvezan sa tajnim službama. Srbija je uvek bila prelomna tačka za ovaj deo Evrope a mi danas imamo situaciju da oni iz opozicije ne mogu da dovedu na protest ni 105 ljudi, a Vučić dovede 105 država, i jačamo integritet svaki dan, i Srbija je sve uspešnija i bolja. I sad bi neko da uruši sve to, i hoće da zavlada preko organizovanog kriminala.

Da se vratimo vašem osnovnom poslu. Kako vi koji ste starog kova uspevate da pratite moderne trendove u šou-biznisu?

- Pratim sve vreme šta hoće deca i mladi. To mi je ostalo još od hora „Čarolija“, koji smo Leontina i ja formirali 2006. Uvek smo bili upućeni na decu, da znamo šta oni hoće kroz svoje bitisanje i dalji razvoj, kako hoće da se obrate, gde su njihovi problemi. I onda smo im dali televiziju. Oni sami uređuju i vode svoje emisije i TV Hajp osećaju kao drugu kuću. „Hajp produkcija“ radi i serije i filmove, završavamo „Aviondžije“ i radimo snimanje druge i treće sezone. Imamo dobru komediju „Tata u drugom stanju“, koju je napisao Vanja Bulić, i serija koja će da ostavi pečat u mom i životu Ace Lukase, a to je „Kafana na Balkanu“.

Kandidovali ste Acu Lukasa i za pesmu Evrovizije, tim povodom ste imali polemiku s Oliverom Kovačević, urednicom RTS-a, hoće li tu biti nekog dogovora?

INTERVJU NEDELJE, SAŠA MIRKOVIĆ Bog mi je sačuvao glavu od Dijaninog ludila!

Alo

 

 

- Šta dogovarati sa gluvom ženom? Ona se u beogradskim kuloarima zove Borka Kovačević, neko kaže Borka, neko Olivera. Njoj smeta podrška koju Aca Lukas daje Vučiću i isključivo mi odgovara preko Šolakovih medija. Prošle godine je otišla na Novu S i rekla da Srbija nema dovoljno muzičara. Tada nas je isprovocirala da se prijavimo na Eurosong. Izvolite, gospođo Kovačević, dajte jasna pravila i mi ćemo se odazvati konkursu i Aca Lukas će se prijaviti sa svojom pesmom. Lukas je zabranjen na RTS-u, zašto - to niko ne zna. Nije zabranjen zbog muzike jer je njegova muzika u redu. Pitam se da li bi na RTS mogao da ode Vučić da nije predsednik države, da je opozicionar ne bi mogao da ode. Vidim da se tamo stalno muvaju neki opozicioni političari. Borko Stefanović je, na kraju krajeva, u dugogodišnjoj vezi sa Oljom Kovačević.

Čini se da se istorija ponavlja jer niste imali podršku ni kada ste kandidovali Mariju Šerifović i „Molitvu“ za Evroviziju.

- Tada smo imali problem sa Aleksandrom Tijanićem, jer su oni imali neke svoje kandidate. Bili su tu i neki političari poput Dušana Petrovića, koji je gurao svog kandidata. Svi su imali neke svoje kandidate, jedino sam ja bio sam. Nisam imao ni političku, ni ekonomsku zaleđinu. Graja, Marija i ja. Tu su se pokazale moje menadžerske sposobnosti. Ceo grad sam izlepio plakatima na kojima je pisalo: „Molitva za Mariju“, pa su svi mislili da se odnosi na Mariju Milošević. Organizovao sam i beogradski koncert, gde je ona prodala 100 karata, pa sam ja napunio salu i bilo je 6.000 ljudi. Rajka i Vericu, Marijine roditelje, rasporedio sam da sednu na dve različite strane, a njoj sam rekao da sa bine kaže: „Mama, tata, mogli ste bar večeras da sednete zajedno“. Taj snimak smo pustili u dnevniku na TV Pink i cela nacija je plakala. To je taj skriveni marketing, te je ona od ružnog pačeta postala nacionalni simbol.

I sve je eksplodiralo u Helsinkiju. Ušli ste u istoriju.

- Marija se pre nastupa u Helsinkiju razočarala, imala je ljubavni problem, pa sam joj ja nešto obećao ako se vratimo kao pobednici. Obećao sam joj nešto što znamo ona i ja, kada je to čula, izašla je na binu i otpevala energično. Kada se vratila u bekstejdž, pitala me je da li stojim iza svog obećanja, odgovorio sam joj: „Uvek“. To obećanje sam joj ispunio odmah nakon izlaska na terasu Skupštine Grada.

Lukas i ja se uzajamno slušamo

Pomenuli ste Lukasa, kako se uklapate, jer obojica imate buran temperament? Ko koga tu sluša?

- Slušamo se obojica. On je muzički urednik „Hajp produkcije“ i ja moram da slušam ono što on kaže o muzici. S druge strane, on mora da sluša ono što ja kažem o menadžerstvu. Mi smo uvek bili dobar tandem. Ove godine ćemo izdati dva albuma. Prvi album je izašao u februaru i još jedan će izaći u decembru, da zatvorimo ovu godinu. To u istoriji nije uradio nijedan muzičar.

Da li ste posle toga dobili podršku političara? Jesu li se otimali za vas?

- Moram vam otkriti da nam tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić pobedu nije čestitao do 4. jula i prijema u ambasadi SAD kod tadašnjeg ambasadora Majkla Polta. Pobedili smo na Evroviziji 12. maja ali do tada nam niko nije čestitao pobedu, osim Milutina Mrkonjića, Aleksandra Vučića i Ivice Dačića. Na tom prijemu, kada su služili tortu, tadašnji ambasador je prvo parče dao Mariji, drugo meni, a treće Tadiću. Od tada kreće interesovanje za evrovizijskog pobednika i njegovog producenta. Tadić nam je čestitao 4. jula, a 12. maja smo pobedili. Posle torte je shvatio da treba da nam čestita na tome što će Evrovizija doći u Srbiju. 2007. godine se u decembru raspisuju izbori, mene je zvao Tadić u kabinet. Odveo me je jedan naš poznanik i on je tada traži da ja i Marija podržimo njega i DS na predsedničkim izborima. Neću da kažem ko je bio u prostoriji osim Borisa, ima nekih koji su među živima, nekih koji nisu. I stoji tu torba sa pola miliona evra na stolu. Ja sam se zahvalio na tom darežljivom poklonu, odbio ga, i rekao da ću odgovoriti u ponedeljak.

I, kako ste mu odgovorili?

Odgovor je bio takav da smo Marija i ja otišli u Kragujevac i popeli se na binu kod radikala. Kada smo ušli u salu, tu su bili ljudi sa kokardama i šubarama, radikalski raspoloženi. Kampanja se zvala „Svim srcem“, čak je i Šešelj zvao iz Haga da mi se zahvali na podršci. Stao sam pored Aleksandra i u tom trenutku su mi zazvonila oba telefona. To je bio moj odgovor na to što mi je ponuđeno. To znači nema kupovine i trgovine i tu sam pokazao svoj stav, jer morate da imate obraz, neko je vama pomogao, a vi da mu okrenete leđa, to je glupo i pokazuje vaš moral od početka do kraja. Nije sve u parama.

Rekli ste da ima još jedna zanimljiva anegdota iz ambasade?

- Pre prijema Marija i ja smo bili na večeri kod ambasadora. Ona je obećala da će da nauči američku himnu, koju tada nije naučila, nego tek 2015. godine, kada je dobila zelenu kartu. Ja sam ambasadoru rekao da Mariju boli grlo i da neće moći da peva, a ona ide iza mene, pošto sam joj ja u kolima rekao, kada sam skapirao da nije naučila himnu, da otpeva „Molitvu“ na plejbek. Dešava se da, dok ja to objašnjavam gospodinu i gospođi Polt, prilazi konobar i nosi piće i ona se hvata za najhladniju koka-kolu. Ja je ošinem pogledom, ona spusti koka-kolu, nas troje se ismejemo, ona je bila klinka u tom trenutku. Gospođa Polt je otpevala himnu a Marija „Molitvu“.

Jeste li se nakon toga ponovo sretali sa Tadićem?

- U septembru 2008. godine, na početku njegovog drugog mandata, bili smo na priredbi povodom uručenja paketića deci poginulih članova Protivterorističke jedinice MUP-a. Tadić je prošao pored Srđana Đokovića i mene, odjedanput se okrenuo i rekao: „Samo da pozdravim predstavnika bolje Srbije“. To mi je onako sarkastično odgovorio na to što nije imao našu podršku na izborima. Međutim, život ide dalje. Oni su 2008. godine uspeli da posvađaju Mariju i mene, lagali su da sam ja uzeo lovu, da njoj nisam dao. Što se videlo 2015. godine, kada se sama vratila. Svako vreme nosi svoje breme.

Kažu da je svađi između vas i Marije kumovao i pokojni Aleksandar Tijanić. Šta je od toga istina?

- Tijanić mi je 2008. zabranio ulaz u salu, sve vreme se trudio da razdvoji mene i Mariju i to mu je i uspelo. I njemu i tadašnjoj službi državne bezbednosti koju su predvodili neki ljudi iz takozvane duboke države koji su prethodnih godina vraćeni u igru. Posle svih Tijanićevih napada zvao sam sve političke lidere da nam pruže podršku. Jedina politička partija koja je nama pružila podršku je bila SRS i njen generalni sekretar Aleksandar Vučić. I tu je počelo naše druženje.

Hajp mladi sami uređuju

Poznato je da imate veliku energiju. Čime se trenutno bavite?

- Bavim se onim što volim u životu. To je produkcija, filmska i muzička, PR, marketing. To prihvatam kao životni posao. TV Hajp je televizija za mlade, ovde stvaramo nove zvezde. Drago mi je što sam okružen mladim ljudima koji pokušavaju da unesu nešto novo na muzičkoj sceni. I prvi put im je neko dao šansu, mnogi od njih imaju milione pratilaca na Jutjubu, ali nisu imali prilike da se obrate starijima, koji Jutjub ne gledaju, ja sam to prepoznao.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (1)

Loading
Миленко

24.10.2021 08:05

Стефановић и Хркаловић највеће зло!