KURTIEVA POLICIJA UNAKAZILA SRBINA Milentija zaustavili na Brnjaku, preživeo je 8 sati mučenja (FOTO)

Ovaj Srbin proveo je oko osam sati u pritvoru, s optužbom da se navodno opirao hapšenju, odnosno ometao službeno lice u vršenju dužnosti. Milentije godinama, skoro svakodnevno, bez problema prelazi preko punkta „Brnjak“ budući da je zaposlen na carinskoj ispotavi „Špiljan“ graničnog prelaza Srbije i Crne Gore na putu Novi Pazar – Rožaje. Milentije je rođen i sa porodicom živi u Zubinom Potoku.

Prema njegovim rečima hapšenje se dogodilo oko kilometar i po nakon prelaska administrativnog punkta „Brnjak“ koji je kao i uvek uz ličnu kartu i saobraćajnu dokumentaciju za vozilo, godinama prelazio bez ikakvih problema. Sasvim normalno je kaže prošao i carinsku kontrolu čiji su službenici pregledali vozilo.

Alo

 

- Dolazio sam iz pravca Tutina i kretao se ka Zubinom Potoku gde inače živim. Zaustavili su me ispod punkta „Brnjak“ gde se nalazi baza njihove „Specijalne policije“ koja koristi oklopna, transportna i blindirana vozila. Na kilometar i po od Brnjaka, zastao sam pored restorana „Raj na vodi“ jer sam video sestrin auto na parkingu. Ona ima vikendicu na jezeru Gazivode, pa sam pomislio da svratim kod nje na kafu. Pogledao sam na sat, bilo je 9.30 razmišljao sam mint-dva i krenuo ka Zubinom Potoku jer sam pomislio da ona spava – počinje Milentije da prepričava ovaj traumatični događaj.
Inače, jedno njihovo partolno vozilo uvek dežura i kontroliše alternativni put kojim može u Zubin Potom da se dođe iz pravca Gornje Varage i Klečke, oni taj pravac nadziru sa određene lokalcije. Nakon što sam krenuo, oni su primetili da sam se zadržao i krenuli su ka meni u susret blindiranim vozilom, koje je bilo bez bilo kakvih oznaka, neobeleženo. Sreća što živim ovde pa znam da je to policijsko vozilo i zato sam na njihovo blicanje istog časa stao. Ponavljam na vozilu nisu imali nikakvu oznaku policije, registraciju ili bilo šta drugo. Videli su čačanske tablice i zato su me zaustavili. Verovatno me ne bi pretukli da su znali da živim u Zubinom Potoku – nastavlja Milentije.

Nakon zaustavljanja, opklono vozilo su parkirali naspram njegovog kombija, te putem više nije bilo moguće proći.

Alo

 

- Izašao je mlađi muškarac s mesta suvozača, s dugim cevima, počeo sam da otvaram prozor i na njegovu rečenicu zamolio da govori srpski, jer albanski ne znam. Istovremeno sam rukom krenuo ka „suncobranu“ da mu dam dokumenta. Na moju reč „srpski“ krenulo je brutalno izvlačenje iz auta i udaranje. Tukao me i šamarao u predelu glave i uha. Bio sam u šoku, zaprepašćen, jer nikakav razlog nisu imali da me zaustave. Na sred puta u sred bela dana. Oborili su me na zemlju, a kad sam im rekao da sam carinski službenik, kolega, još jače su me udarali. Nisu mi dali priliku da im kažem da sam stanovnik Zubinog Potoka. Dobio sam strašan udarac u predelu uha i tada mi je pukla bubna opna. Nakon serije udaraca, na svu sreću tim putem je naišao Jovica Vlašković, sveštenik u Sabornoj crkvi Svete Tojice u Zubinom Potoku, tada su prestali sa batinama, sklonili me ispred vozila, da me ne vide prolaznici. Ko zna kako bih prošao da nisu naišla druga vozila – priča Milentije dodajući da policiji nije pružao otpor, jer niti je imao kakve šanse protiv njih, a imao je i lisice na rukama. To je trajalo kratko, a tvrdi da je zadobio šest snažnih udaraca.

- Vređali su me i ponižavali, govorili mi „majmune“ i „četniku“. Nisu bili maskirani, lako bi ih prepoznao. Jedino obeležje policije je bila nalepnica na levom rukavu gde je pisalo „kosovska policija“. Zaustavili su me kao divljaci, bez ikakvih oznaka, ni kape, oklopno vozilo bez registracije i oznake. Tada su pozvali policiju u bazi Brnjak, odnosno „ROSU“ i vratili me tamo.  Dok su me vozili i tada sam zadobio udarac, to je druga ekipa koja me tukla. Dok su me pretresali našli su moja dokumenta i legitimaciju carinika i već tada su se pokajali, tada su shvatili da čačanske tablice nemaju veze sa mojim mestom stanovanja. Pretresli su kombi. Ponašali su se prema meni kao prema životinji. Jedino dva starija policajca nisu pokazivali znakove mržnje prema meni. I tu u Brnjaku su me tukli, ponižavali. Jedan policajac pre nego što me je pretresao me snažno udario po potiljku. Tada definitivno utvrdili da sam zaista carinik. Ponapšali su se prema meni kao prema životinji. Mlađi policajci su me nazivali „četnik i majmune“, gađali me wc papirom. Dva sata su me tu držali. Za to vreme sestra me tražila ispred punkta, ali su vozilo sakrili u unutrašnjost baze koja je opasana betonskim zidom – nastavlja Milentije svoju ispovest dodajući da su ga tukli u pet navrata. On kaže da je sve vreme ćutao jer je bio nemoćan.

- Nastojao sam da budem miran, bio sam nemoćan a oni žedni incidenta, kao lavovi. Nisam pružao otpor, nisam vređao, nisam se opirao, sve ono što su mi stavili na teret. Ići ću u inspektorat sve da ih prijavim. Stavlja mi se na teret delo po članu 401 bez navođenja stava Krivičknog zakona.

- Imao sam sreće što je naišao sveštenik i što je bio dan.

Iz baze „ROSU“ na Brnjaku Milentija su potom s lisicama na rukama odvezli u policiju u Zubin Potok, gde su kako kaže, ljudi bili korektni i normalni.

Odatle je u pratnji dvojice policajaca sproveden u stanicu policije u Kosovskoj Mitrovici.

- Preuzeli su me iz stanice policije u Zubinom Potoku, vrlo korektni ljudi iako su albanci, normalni. Odveli su me na lekarski pregled u njihovu bolnicu u južnom delu Mitrovice, tamo me lekar nije ni pogledao. Potom sam više od dva i po sata davao izjavu u stanici policije u Mitrovici, u prisustvu dodeljenog advokata. Uhapšen sam u 9.30 a pustili su me u 17.30 istog dana – kaže Milentije inače otac četvoro dece, tri ćerke i sina.

- Nakon toga sam s porodicom otišao u Klinički centar u severnom delu Kosovske Mitrovice. Konstatovani su mi brojni hematoni po glavi, razbijena arkada, pukla je bubna opna, a imam i oštećenje vratnog dela kičme zbog čega nosim kragnu. Sve je dokumentovano fotografijama i medicinskom dokumentacijom, tražicu odgovornost bahatih pripadnika kosovske policije – priča Milentije dodajući da su čačanske tablice bile najveći problem za „ROSU“.

- Čačanske tablice su presudile, jer tek kada su videli gde radim počeli su da se peru i da peglaju izveštaj koji su ranije sastavili. Obećavam da ću pravdu tražiti pred institucijama. Ako postoji nepristrastan službenik na Kosovu i Metohiji, oni će morati krivično da odgovaraju. Tražiću suspenziju policajaca, nastojaću da ovo bud poslednje prebijanje jednog Srbina – kaže Milentije, koji je inače član GI „Za Zubin Potok“, a 2017. Je na izborima bio kandidat za odbornika u lokalnoj skupštini.

S.P.

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI