Željko je samo želeo bolji život, a kući se vratio U KOVČEGU, Bor zavijen u crno

Za sobom je ostavio tri ćerke, neutešnu suprugu i roditelje.

- Samo je želeo bolji život za svoju porodicu, a vratili su nam ga u sanduku. Želeo je bolji život za svoje tri ćerke od 15, 12 i četiri godine, a sada će one da rastu bez oca. Kuća nam je zanavek zavijena u crno, nema nam više života - plače Vojislavka (67), majka nesrećnog Željka, svog sina jedinca.

Pre nego što je otišao u Austriju, Željko je ranije radio kao geolog u Rudarsko-topioničarskom basenu ’’Bor’’, ali je napustio posao i otišao želeći boji život. U Beču je radio kao kranista za austrijsku firmu "Por".

- Bio je to nesrećan slučaj, kažu. Željkov posao tog crnog dana bio je da sa kolegom ređaju metalne kontejnere visoke dva metra. Naš sin je stajao na kontejnerima, kačio kuku i navodio kolegu kako kranom da ih prebacuje jedan na drugi - bolnim glasom govori otac Dušan (74).

Kako priča nesrećni otac, Željko se popeo na tri kontejnera i navodio kolegu kako da postavi četvrti kontejner.

- Iznenada, kako su nam ispričali, počeo je da duva jak vetar. Kontejner koji je nosio kran zaneo se ka njemu. Naš Željko se uplašio da grdosija ne padne na njega, da ga ne zgnječi. Kolega na kranu video je da će naš sin da skoči spasavajući živu glavu i doviknuo mu da to ne čini. Međutim, naš jedinac je skočio, valjda nije čuo kolegu od tog vetra. Kažu nam da je pao na metalni gelender – promuklim glasom objašnjavaju nesrećni roditelji.

Željko je pao sa visine od osam metara.

Odmah je pozvan helikopter medicinske pomoći, koji ga je prebacio u tamošnju bolnicu. Operacija je trajala četiri sata.

- Željkova supruga je čekala ispred sale. Izašao je doktor, kazao da su ga tokom operacije reanimirali nekoliko puta, ali da nisu uspeli da mu spasu život. Imao je teške povrede unutrašnjih organa, unutrašnje krvarenje… - kroz suze govori majka Vojislavka.

Neutešni roditelji nemaju više reči, zamukli su od tuge. Njihov jedinac je samo tražio bolji život…