"Molili smo ljude iz Socijalnog da nam pomognu, rekli su da NIJE TREBALO DA RAĐAMO DECU"

Miroslav Stojanović (44), presudio sebi sa insekticidom etiolom. Prošao pakao i kao raseljeno lice živeo u vrlo teškim uslovima. Uoči tragedije sestri rekao: "Ne mogu više da podnesem bedu".

Pozvao me je i rekao: sestro slatka, tebi moram da kažem, ispratio sam ženu i decu kod tašte u Niš, ali ja ne mogu više da podnesem ovu bedu, ne mogu da dozvolim da mi deca žive u mraku, ja hoću da se ubijem. Zvala sam ga sto puta, nije se javljao. Odmah sam sela u auto sa komšijom iz Bujanovca i stigla do Jelašnice za sat i po. Međutim, zatekla sam brata mrtvog pored česme.

Ovo je ispričala kroz suze Zlatka Stojanović, sestra Miroslava Stojanovića (44) koji je sebi oduzeo život u utorak kasno posle podne popivši insekticid etiol. Tragedija se dogodila samo nekoliko sati nakon što mu je struja isključena zbog dugovanja od 22.000 dinara.

- Nije hteo da ostavi decu u mraku, pa je rešio da on sam ode u večni mrak - rekla je Zlatka jecajući.

Međutim, dug za struju samo je kap koja je prelila čašu, jer od rata 1999. godine, otkako je na Kosovu izgubio oca i majku, ali i sve imanje, Miroslav Stojanović je sa svojom porodicom prošao pakao i kao raseljeno lice živeo u vrlo teškim uslovima.

- Imamo četiri školarca, a živimo od socijalne pomoći koja je 19.000. Miroslav je povremeno radio na građevini, ali opet nije bilo dovoljno za neki osnovni život. Kuću smo dobili pre dve godine, ali u nju je trebalo toliko ulaganja da je bilo bolje da smo ostali da živimo u kolektivnom centru gde smo boravili pre toga - priča u neverici njegova žena Slavica Spasojević.

Ona kaže da je račun od 22.000 dinara dug za nekoliko meseci, a da su poslednji račun od 5.000 dinara dobili pre nekoliko dana, ali kako nisu mogli da ga plate, stigla im je opomena, a nakon nje i radnici Elektrodistribucije da isključe struju.

Supruga Slavica

- Došao je čovek da plombira brojilo. Molili smo ga da nam ne isključuje struju, molili smo ljude iz Socijalnog da nam pomognu, rekli su nam da nije trebalo da rađamo decu, ako nemamo uslove da ih čuvamo - očajna je ona.

Četvoro dece, od kojih najmlađe ima sedam, a najstarije 12 godina, kao i supruga, braća i prijatelji ispratili su u sredu Miroslava na večni počinak. On je sahranjen na seoskom groblju u Jelašnici.