Još jedan pokušaj da se uništi Komercijalna banka: Filijala Niš zabeležila najveće gubitke

U januaru 2017. godine, Izvršni odbor Komercijalne banke ad Beograd, dobio je anonimno pismo o malverzacijama u Filijali Niš. U tom pismu navedeno je da je bivša direktorka Filijale Niš, Slađana Backović i njen tadašnji zamenik, koji je od 2010. direktor Filijale Niš, Zoran Mitić, odobrili kredite firmama ali bez adekvatnih garancija da će im se novac vratiti. U tom pismu, Backović i Mitić, su optuženi da su sve radili iz lične materijalne koristi. Takođe, u pismu je navedeno 36 firmi koje su uzimale kredite, kao i iznosi dugovanja, ali i podaci o tome da li je banka imala garancije u vidu kolaterala na osnovu kojih je mogla da da kredit.

Komercijalnoj banci, takođe, je 2017. godine dostavljen zahtev MUP-a da dostavi izveštaj revizije i izjašnjenje o malverzacijama u Filijali Niš. Osnova za dostavljanje Zahteva je prijava koja je dostavljena Višem javnom tužilaštvu, a u kojoj je bilo navedeno da su Slađana Backović i Zoran Mitić, izvršili krivična dela tako što su odobravali kredite bez osnova i garancija.

Kako bi dali odgovore MUP, Komercijalna banka pokreće vanrednu reviziju gde ispituju kako je Filijala Niš upravljala kreditima u periodu od 2007. do 2013. godine. Tada je izvršena unutrašnja revizija 55 odobrenih kredita i utvrđeno je da su preostala potraživanja Komercijalne banke iznosila 12,56 miliona evra, a da je iznos puštenog kredita zajedno sa izdatim garancijama 17,96 miliona evra.

Tom prilikom je utvrđeno da je čak 33 kredita Filijala Niš odobrila samostalno i da je njihov iznos bio 2,44 miliona evra. Takođe, utvrđeno je da je 21 kredit odobrio Veliki kreditni odbor i Izvršni odbor Komercijalne banke u iznosu od 10,12 miliona. To bi dalje značilo da je rukovodstvo Komercijalne banke, odnosno Izvršni i Veliki odbor morao da bude upoznat sa time kako se poslovalo u okviru Filijale Niš.

Utvrđeno je, da je između 2010. i 2016. godine banka imala kredite za koje se ispostavilo da su nenaplativi. Prema podacima Sektora za upravljanje rizicima ispostavilo se da je broj tih nenaplativih kredita bio izuzetno veliki i skoro 50 procenata i da je Filijala Niš prednjačila nad drugim filijalima kada je visina NPL-ova u pitanju.

Ovom revizijom utvrđene su nepravilnosti, neregularnosti, nepoštovanje procedura od strane rukovodstva Filijale Niš, koje su uticale na to da se Komercijalna banka dovede do visokog nivoa kreditnog rizika i finansijskog gubitka Banke.

Utvrđeno je da je rukovodstvo Filijale Niš odobravalo plasmane koji su većeg iznosa, nego što su smeli da odobre, a bez prethodne konsultacije sa Sektorom analize kreditnog rizika, Velikim kreditnim odborom banke i Izvršnog odbora. Revizijom je utvrđeno da za 8 klijenata, a 15 odobrenih kredita Kreditni odbor Filijale Niš nije imao nadležnost za njihovo odobravanje. Utvrđeno je da su sredstava obezbeđenja ubrzano gubila vrednost nakon odobravanja kredita. Takođe, utvrđeno je da za 4 klijenta nisu iskoristila sredstva u skladu sa namenom za koju su odobreni.

Na priloženom infografiku možete videti procenat NPL-ova koji je u našoj zemlji za razliku od drugih zemalja regiona na najvišem nivou.

Ekonomista Ljubomir Madžar objašnjava da su upravo zbog ovakvih stvari, koje se dešavaju u Komercijalnoj banci, propale druge banke države Srbije poput Univerzal banke, Agrobanke, Privredne banke Beograd. On navodi da je do propadanje tih banaka dovelo, ne samo NPL-ovi već i krediti koji su sklapani, a za koje se znalo da neće biti vraćeni.

- Velike državne banke su propale ne samo zbog NPL-ova, već i zbog drugih kredita za koje je bilo jasno da kod njih nema nikakve perspektive vraćanja i onda su to banke morale da otpišu i registruju gubitke, a na taj način su gubile svoj kapital. To je još opasnija stvar od NPL-ova.

Madžar dalje navodi da banke ne smeju sebi dozvoliti da imaju i minimum NPL-ova, te da to znači da banka ne posluje u skladu sa dobrom bankarskom praksom.

- Ukoliko u nekoj filijali imamo procenat NPL-ova skoro 50 odsto, to znači da banka ne radi dobro, jer tih 50 odsto se nije pojavilo preko noći nego je to rezultat jednog procesa, jednog kumulativnog procesa koji je morao duže da traje. Prema tome banka je mogla mnogo ranije da primeti takvu tendenciju i da preduzme mere sprečavanja. Jer takvi podaci govore da je to ubitačno za banku. Banka nije radila u skladu sa bankarskim standardima koji su merodavni u čitavom svetu. Banka je odstupila od dobre bankarske prakse.

Iz Narodne Banke Srbije kažu da kada je procenat NPL-ova viši od 50 odsto u nekoj filijali banaka bez sumnje dovodi u pitanje kvalitet kreditnog procesa:

"Bez sumnje dovodi u pitanje kvalitet kreditnog procesa i kontrole rizika u takvoj filijali (banci) i ukazuje na nedovoljno oprezan pristup kod odobravanja plasmana", rekli su nam iz NBS-a.

Na pitanje da li su zbog NPL-ova propale banke poput Univerzal banke, Agrobanke, Privredne banke Beograd i drugih jakih državnih banaka, iz NBS-a kažu:

"Iako se u trenutku delicenciranja razlikovala finansijska pozicija banaka koje su u prethodnim godinama izgubile dozvolu za rad, zajednička svima bila je visoka izloženost kreditnom riziku, odnosno visok nivo kreditnih gubitaka".

Nakon ovakvih malverzacija u Filijali Niš Komercijalne banke, postavlja se pitanje da li je cilj davanja ovih kredita bio deo pokušaja da se sistemski uništi još jedna državna banka? Kome u prilog bi išlo oslabljivanje Komercijalne banke? Kome je bilo u interesu da se oslabi banka u državnom vlašništvu i da li je ovo bio pokušaj da se Komercijalna banka oslabi dovoljno da bi se prodala tajkunima jeftino?

Zvaničan ogovor Komercijalne banke na naša pitanja nismo dobili do objavljivanja ovog teksta. Takođe nismo dobili ni odgovor od bivše direktorke Filijale Niš, Slađana Backović i njenog tadašnjeg zamenika Zorana Mitića, niti Dejana Tešića.