Zašto je Srpkinja Ljiljana sa bebom deportovana iz Belgije u Crnu Goru? Iza toga krije se neverovatna istina

Belgijske migracione vlasti deportovale su srpsku državljanku Ljiljanu Moharić sa devetomesečnim sinom u Podgoricu, jer nije ispunjavala zahteve za boravak u toj državi. Kako je ona udata za crnogorskog državljanina, njen suprug se kad je saznao da je upala u nevolju, obratio Ministarstvu vanjskih poslova.

Iz tog Vladinog resora su saopštili CdM-u da su odmah reagovali s obzirom na to da se radi o maloletnom crnogorskom državljaninu, kao i da su preduzeli sve mere i radnje iz domena konzularne zaštite crnogorskih državljana.

Mediji u Srbiji su objavili da je Ljiljana Moharić u nedjelju letom iz Podgorice gde inače živi sa suprugom, poletela za Belgiju gde je čekao brat s kojim je trebalo dalje da nastavi put u Holandiju, gde on živi.

Ona je srpskim medijima ispričala da su njene nevolje počele kada je sa devetomesečnom bebom sletela na aerodrom u Belgiji.

Nakon uobičajenih pitanja gde ide, kod koga i koliko namerava da ostane, navodno je usledilo i pitanje koliko novca ima sa sobom, u kešu ili na kartici.

“Imala sam samo keš. Njima je to bila mala svota novca za ostanak od 15 dana kod mog rođenog brata. Imala sam 300 evra. Rekli su mi da to nije dovoljna količina novca, odnosno da nije dovoljno evra po danu, plus što smo tu ja i beba. To što je beba i što je dojim, njima ništa nije značilo”, tvrdi Ljiljana.

B92 piše da je sa pasoške kontrole aerodromski policajac sproveo u kancelariju predviđenu za razgovore, odakle su poslali dopis u Brisel gde je trebalo da se odluči šta s njom dalje da se radi-da li da je puste ili deportuju.

“Trebalo je da sačekam odgovor dva, tri sata, ali se sve produžilo. U nedelju uveče, u ponoć sam saznala da će me vratiti u Crnu Goru. Sa aerodroma su me odvezli u centar, i mene i bebu”, rekla je ona.

Ljiljana Moharić je istakla da su prema njoj bili ljubazni i da joj je bilo ponuđeno da joj se dostavi sve što joj je potrebno za bebu.

“Kada sam saznala da je odluka da me vrate u Crnu Goru tražila sam da me vrate prvim sledećim letom”, ispričala je Moharić koja je je juče stigla kući u Podgoricu.

Prvu noć odveli su je u centar koji se nalazi kraj aerodroma u Briselu.

“To je poljana, ograđena blindiranom žicom, sve je pod šiframa, a u unutra su ljudi sa svih strana sveta. Takva su pravila. Tu su me pretresli. Uzeli su sve ono što su smatrali da su opasne stvari, s kojima bih mogla sebi da naškodim, pa i mobilni telefon”, tvrdi Ljiljana.

Brata je videla na aerodromu, kada joj je objasnio šta se dešava, a od dolaska u centar više nije imala kontakst sa njim, kao ni sa suprugom.

Na pitanje da li su nadležni sa aerodroma ili njen brat obavijestili ambasadu Srbije o tome šta se dešava, ona kaže da je njen brat odmah pozvao srpsku ambasadu u Briselu da kaže šta se dešava i da pita da li može neko da reaguje budući da se radi o majci sa bebom.

Naglasila je da je njen suprug koji je crnogorski državljanin stupio u kontakt sa Ministarstvom spoljnih poslova Crne Gore. Ljiljana Moharić tvrdi da joj se niko nije obratio, niti iz jedne ambasade.

Međutim, iz Ministarstva spoljnih poslova su CdM-u kazali da su odmah po prijemu zahteva za pružanje konzularne usluge, obavili razgovor sa Bojanom Moharićem, nakon čega je Ambasada Crne Gore u Belgiji promptno uputila molbu nadležnoj migracionoj službi i zahtevala hitnost u postupanju po ovom predmetu, posebno imajući u vidu da se radilo o maloletnom crnogorskom državljaninu.

“Na taj način, u ovom slučaju, preduzete su sve mere i radnje iz domena konzularne zaštite naših državljana. U razgovoru sa službenicima migracione službe, naš diplomatski predstavnik je informisan da se radi o uobičajenoj unutrašnjoj proceduri koja se primenjuje u toj zemlji kada su ovakve situacije u pitanju”, rečeno je CdM-u iz Ministarstva vanjskih poslova.

Da ovako nešto može da se dogodi svakome potvrđuje Milan Antonijević, direktor Yukoma, koji kaže da se moraju proveriti pravila koja važe u zemljama u koje se putuje.

Objašnjava da se pravila o dovoljnoj količini novca za boravak u zemljama EU razlikuju od države do države, a pomaže ukoliko sa sobom imate kartice.

Međutim, pitanje je da li je dovoljan razlog, gledajući sa stanovišta ljudskih prava, da ženu sa devetomesečnom bebom koja je sa sobom imala 300 evra i išla kod rođenog brata, pošaljete u centar za migrante na četiri dana, bez kontakta s porodicom. Antonijević kaže da postoji mogućnost da se u takvim slučajevima traži odšteta.

U slučaju Ljiljane slučaj je rešio “protok vremena”, a ne neko drugi.

Iz jednog cetra u ponedeljak je prebačena u otvoreni centar u kom je, navodno, mogao da je posećuje njen brat.

Zato bi, smatra Antonijević, država Srbija trebala da uputi jednu notu u kojoj bi se naglasilo da je sve što se dešavalo sa Ljiljanom i njenom bebom bilo neprimereno.