Stigao nam je toplotni talas, sledeća nedelja biće najtoplija ove godine, uz rekordne temperature biće i ovoliko tropskih noći!

Posle promenljivog jula, napokon ćete moći da odložite svoje kišobrane i bezbrižno krenete put omiljenih plaža ili bazena, pošto nas od sutra očekuje vrela nedelja sa maksimalnim temperaturama između 32 i 35 stepeni!

Celu sledeću nedelju obeležiće, kako navode iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), tropski dani (tempretaure od 30 i više stepeni) zajedno sa tropskim noćima (sa 20 i više stepeni).

Zbog velikih vrućina koje se očekuju sutra i prekosutra, RMHZ je izdao žuti alarm, pa se građanima savetuje da piju dosta tečnosti i da ne izlaze napolje kada je najjače sunce. Posebno se naglašavaju osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima.

Prema prognozama, temperatura će u sredu dostići 35 stepena, što bi ovaj dan trebalo da učini najtoplijim u 2018. Za samo stepen niže, rekord ove godine drže 8. i 12. jun, dok je najtopliji dan u julu bio 21. sa "samo" 32 stepena.

Ipak, predstojeće tropske temperature biće daleko od onih rekordnih. Podsetimo, najtopliji dan svih vremena u Beogradu bio je 24. jul 2007. kada je izmereno čak 43,6, dok je istog dana u Zaječaru zabeležen apsolutni rekord na području Srbije sa 45 stepeni.

Opasnost od zračenja

Zbog izuzetno viskoih temperatura, značajno je povišeno i UV zračenje širom zemlje. Savet koga se treba pridržavati jeste da se ne izlazi napolje bez zaštite od sunca, pogotovu u periodu od 10 do 17 sati, kada je sunce najače. Većina mesta u Srbije je u crvenom na mapi RHMZ, što znači da je reč o vrlo visokim vrednostima UV indeksa.

Evropa gori, crveni meteo alarm u Hrvatskoj

Crveni alarm upaljen je za celu jadransku obalu, od Istre do juga Hrvatske, dok je za ostatak zemlje upaljen žuti alarm, što takođe predstavlja potencijalno opasne vrućine.

Španija i Portugalija su među najopasnijim mestima u Evropi, gde se za vikend se očekuju temperature i do 47 stepeni.

Takođe, ekstremno toplo vreme uništilo je polja pšenice širom severne Evrope, dok je kombinacija suvog vremena i ekstremnih kiša u regionu Crnog mora srezala procene proizvodnje, prouzrokujuću skok cena zbog straha od daljeg propadanja useva.