Pola sam Srbin, pola Hrvat, živim u SAD, sad bih u Beograd, da li treba zbog ovog da se brinem?

Iz želje za boljim životom ili jednostavno, novim poslovnim izazovima, mnogi žitelji SFR Jugoslavije otišli su godinama pre ratova koji su zahvatili region.

Mešoviti brakovi su bili sasvim normalna pojava i gotovo niko se nije naročito obazirao na to koje nacionalnosti mu je bračni partner. Nažalost, tada su došli ratovi, patnja, razaranje porodica iz straha za svoj ili život dece.

Jedna takva priča podeljena je na sajtu Reddit. Naime, mladić rođen u zajednici Srpkinje i Hrvata, poželeo je da se doseli na duže u Srbiju iz Amerike, a glavni strahovi su mu bili vezani za njegovo prezime i političke stavove.

Njegov status prenosimo u originalu:

- Izvinjavam se zbog moje gramatike, ja govorim jezik bolje nego što mogu da ga napisem i čitam ćirilicu vrlo sporo.

Moj otac je hrvatski i moja majka je srpska, i emigrirali su u Ameriku prije nego što sam rođen u 1983. godine. Moji roditelji su se razvodili tokom rata na poziv porodice moga oca. Još uvek razgovaram s njim, ali ne i mojom hrvatskom porodicom. Moja majka je umrla 2013. godine i ja se još uvijek držim u kontaktu sa svojom porodicom u Srbiji. Imam rodbine u Novom Sadu, Rumi, i Beogradu. Nemam ništa protiv većine Hrvata, ali se više opredeljujem kao Srbin zato sto sam živela sa mojom majkom nakon razvoda.

Moj otac je stari i bolestan i verovatno će umreti u naredni nekoliko godina. Onda neću imati porodicu u Americi. Ponekad se osjećam usamljen, a troškovi života se pogoršavaju i pogoršavaju savke godine. Radim slobodni rad ("freelancing") na internetu i mogu raditi na daljinu najviše bilo gde. Takođe sam nasledio nešto novca nakon što je moja majka umrla.

Mislim da živim možda periodu od 5-6 meseci na godine u Srbiji da provedem vreme sa mojom porodicom, i da uštedim novac, jer je u Srbiji mnogo jeftinije. Verujem da mogu dobiti državljanstvo ako je potrebno zbog statusa moje majke pre nego što je umrla.

Pet puta sam bio u Srbiji, ali nikada nisam živio tamo više od mjesec dana. Zabrinut sam kako bi ljudi mogli da me primećuju ako sam pokušao da budem stanovnik. Ja imam hrvatsko prezime, ja nisam 100% tečno govorio jezik, imat ću veći prihod od prosečne osobe u Srbije, a moje političke stavove su liberalne i za Evropsku uniju i protiv ultranacionalizma.

Cenim sve one koji uzimaju vremena da pročitaju ovo i odgovore - napisao je on.

Ne znamo kakve je odgovore očekivao, ali skoro svi do jednog su bili puni podrške za njegovu želju, kao i da to što se drugačije preziva ništa ne znači ovde. Kako su svi napisali, najvažnije je kakav si čovek na prvom mestu.