Omiljeno srpsko letovalište krije bolnu istoriju

Sarti je jedno od najposećenijih turističkih mesta na poluostrvu Sitonija, na Halkidikiju, koje tokom zime ima tek oko 900 stanovnika, dok se taj broj u sezoni poveća više od 20 puta. Ipak, mnogi ne znaju da ovo malo, divno mesto mesto ima bogatu i tešku istoriju o kojoj se malo zna.

Malene kućice, koje ovo mesto čine posebnim, kriju dugačku i bolnu istoriju između svojih zidova, a priča o ovom mestu objavljena je na stranici "Live from Greece".

"Početkom 20. veka, oko 1920. godine, Turci su izvršili progon grčkog stanovništva iz Male Azije. Neke su ubili, druge proterali, neke razmenili. Proterani Grci sa ostrvceta Afisia prevezeni su brodovima u Atinu. Mislili su da je samo privremeno i da će se vratiti u svoje rodno mesto Afisia pa sa sobom nisu poneli ništa, ali kada su se vratili zatekli su sve spaljeno i uništeno, kuće, radnje, crkve.

Tužni i nesrećni vratili su se ponovo u Atinu i zbog teškog života rešili da najzdravijih šest muškaraca pošalju na plovidbu brodom kako bi pronašli novo mesto za život. Ploveći mesecima našli su Sarti, nenaseljeno mesto. Vratili su se po svoje sugrađane u Atinu i poveli sa sobom one koji su želeli i nisu se plašili dugačkog puta.

Po dolasku u Sarti, kojem su prvobitno dali ime Nea Afisia, deo onih koji su krenuli umrlo je od bolesti i gladi. Jedino naseljeno mesto bila je Sikija čiji meštani nisu bili previše blagonakloni prema "izbeglicama" pa im nisu ni pomagali. Pomoglo im je jedino bratstvo metoha manastira Ksiropotamos sa Svete Gore i prihvatilo ih na dve godine.

Za to vreme gradili su male kućice u Sartiju kojih i danas ima u starom delu i živeli isključivo od ribolova.

Sa sobom iz Afisie poneli jedino ikonu Bogorodice iz svoje crkve i nisu se od nje odvajali smatrajući da je čudotvorna i da ih ona čuva. Ikona se i sada nalazi u crkvi u Sartiju, smatra se da je čudotvorna i na sutrašnji praznik sa ovom ikonom će proći litija kroz Sarti. U litiji možete učestvovati ako se nađete tamo.

U Sartiju i dalje živi nekoliko staraca koji su se doselili iz Afisije i dan danas mogu do detalja ispričati čitavu priču. Neki meštani povremeno odlaze u Afisiju, mesto svog porekla, dok je nekima previše bolno i taj put ostavljaju za stare dane."