Nove olakšice za pokretanje privatnog biznisa

Da bi se to ostvarilo i u Srbiji, neophodna je još jača podrška države, pre svega u rešavanju problema parafiskalnih nameta, poručeno je sa današnjeg skupa predstavnika pet zemalja grupe MIKTA (Meksiko, Indonezija, Koreja, Turska i Australija) i NALEDA-a. 

"Insistiramo i na reformi sistema neporeskih nameta, koja je započeta 2012. ukidanjem firmarine i još 137 taksi i naknada. Nakon toga NALED ih je prebrojao još 384 od čega su 247 parafiskalni",rekao je predsednik Izvršnog odbora NALED-a Dejan Đokić.

On je objasnio da ova reforma podrazumeva uvođenje javnog registra svih taksi i naknada, koji će, smatra, zajedno sa registrom procedura biti važan izvor informacija start-up firmama pri kreiranju biznis plana.

Đokić kaže da je broj preduzetnika u Srbiji koji godišnje pokrenu posao, u poslednjih 10 godina opao za trećinu.

"U Srbiji je 2006. broj osnovanih preduzetničkih radnji bio dvostruko veći od broja ugašenih, a odnos osnovanih i ugašenih firmi deset naprema jedan. Deset godina kasnije osnovano je 33.615 radnji, a ugašeno 22.270 ili čak 66 odsto" naglasio je on.

Na skupu je rečeno da je za preduzetnike u Srbiji, ključno pitanje pristup finansiranju jer početnici ne mogu da se obrate bankama jer nemaju istoriju poslovanja, "biznis anđeli" i "venture capital" fondovi na kojima počiva finansiranje start-upova u svetu kod nas su nedovoljno zastupljeni.

Na problem nedostatka povoljnih sredstava, podsticaja i olakšica u NALED-ovim istraživanjima ukazalo je čak 80 odsto privrednika.

"Jednako velike prepreke jesu i visoko poresko opterećenje rada i to demotiviše preduzetnike ili ih guraju ka radu u sivoj zoni" istakao je Đokić.
Jednoj IT firmi u prvoj godini radapotrebno je više od 450.000 dinara za poreske obaveze, a one dostižu do 44 odsto ukupnih prihoda, dok je u Nemačkoj ovo upola manje, rečeno je na skupu.

" Softverska industrija Srbije je poznata po inovacijama. Čak 6.000 ljudi zaposleno je u 2.000 kompanija i taj broj stalno raste, ali je potrebno da povećate i broj diplomiranih IT stručnjaka jer je globalna potražnja za visokoobrazovanim kadrovima za kompjuterske nauke veća od ponude " naveo je- Rajnhard Šol iz Međunarodne telekomunikacione unije.
Upravo zato, predstvnici MIKTA grupe zemalja, preneli su danas iskustva iz njihovog investiranja u lokalne start-up firme kao i obrazovanje u ovom sektoru.

Seminar je otvorio Tanžu Bilgič, ambasador Turske u Srbiji, a učesnicima se obratio i Marko Antonio Garsija Blanko, ambasador Meksika u Srbiji koji je govorio o meksičkim iskustvima u kreiranju povoljnog poslovnog okruženja i preduzetničkog društva.

Ambasador Turske rekao je da njegova zemlja izdvaja 3 odsto BDP-a za razvoj IT sektora.

On je naglasio da mu je drago što, dok Turska predsedava MIKTA grupom, ima mogućnost sa ostalim članicama da se aktivno uključe u tehnološki razvoj Srbije.

Direktor Start-up alijanse Koreje Lim Jung Vok istakao je značaj razvoja preduzetničke kulture, podsticajne regulative, uključivanja iskusnih preduzetnika kao mentora početnicima, a posebno, kako je rekao, značaj lakšeg pristupa novcu za ulaganje jer je malo ko spreman na rizik finansiranja start-upa, ocenio je on.

"Neophodno je da država pokrene program finansijske podrške start-up firmama u ranoj fazi kao što je to uradila Koreja, koja sada ima i Ministarstvo za mala i srednja preduzeća i start-up. Potrebno je i da obezbedi da lokalni inkubatori, akceleratori i venture capital fondovi kojih je sve više, finansiraju dalji razvoj. Na uloženih 120 miliona dolara dosad smo dobili više od 300 uspešnih start-up kompanija", naglasio je Lim na skupu.