NATO će odgovarati za BOMBARDOVANJE SRBIJE!

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da Srbija ima obavezu prema svojim građanima da utvrdi sve istine vezane za NATO agresiju 1999. godine i dodao da to nije samo pitanje istine, već i pitanje budućnosti.

"Kada shvatimo šta se dogodilo i razmotrimo sve aspekte, znaćemo i šta treba raditi da zaštitimo svoje građane i svoj biodiverzitet i biosferu", rekao je Trivan novinarima nakon potpisivanja sporazuma.

Trivan je naveo da su nakon bombardovanja izvršena ozbiljna istraživanja i dekontaminacije terena koji su bili zagađeni pre svega osiromašenim uranijumom, ali da je vreme da se taj proces nastavi.

Ističe, da sporazum ne podrazumeva samo posledice zagađenja municijom koja je sadržala osiromašeni uranijum, već i zagađenja koja su nastala uništavanjem petrohemijskih, hemijskih i drugih kapaciteta.

"Verujem da najveće posledice onoga što se desilo jesu na KiM, i oni isto imaju pravo na istinu i da se pozabavimo statistikom oboljenja. To nije pitanje srpske propagande, već pitanje zdravlja", rekao je Trivan.

Trivan je naveo da će pored novoformiranog saveta postojati i koordinaciono telo i upravni odbor na čijem čelu će se nalaziti on, kao i nacionalna labaratorija.

Sva tela uključena u proces biće sastavljena od najeminentnijih stručnjaka iz različitih oblasti, istakao je ministar.

On je dodao da nema potrebe da bilo ko bude protiv ovakvog projekta, te pozvao Srbiju da bude ujedinjenja, jer je jedini cilj utvrđivanje isitine, bez političke konotacije.

"Ono što se desilo našoj zemlji učinile su neke bivše administracije i mi nećemo ovim da osuđujemo nekoga, vec da pomognemo sebi", rekao je Trivan.

On je naveo da je ministarstvo zaštite životne sredine izdvojilo 15 miliona dinara iz budžeta za potrebe utvrđivanja posledica bombardovanja i dodao da će u finansiranju pomoći vlada, druga ministarstva, fondovi...

"Ne očekujem probleme u finansiranju, ali važno je reći da ne treba žuriti, već temeljno uraditi posao i onako kako nauka nalaže. Javnost će biti obaveštena o svemu, ali potrebno je vreme, ako smo čekali gotovo 20 godina, ne treba sada brzati", rekao je Trivan.

Ministar zdravja Zlatibor Lončar rekao je da je istraživanje posledica bombardovanja najmanje što može da se uradi za sadašnje i buduće generacije, kako bi se otkrilo šta se tačno tom prilikom desilo.

"Ne želimo ništa da prejudiciramo, ali želimo i zbog nas i zbog budućnosti da otkrijemo činjenice, da sutra niko nema dilemu šta se to desilo", rekao je Lončar.

On je podvukao i da rezultati koji budu ostvareni neće biti važni samo za Srbiju, već i za ceo svet.

Načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije Danica Grujičić istakla je veliku podršku države na utvrđivanju posledica bombarodovanja i podvukla da je jedini cilj istina, bez obzira da li će nam se ona dopasti ili ne.

Objašnjava, da će za početak biti prikupljani podaci koji već postoje, ali koji moraju da se skupe na jednom mestu.

"Čitava Srbija će biti labaratorija i to je velika šansa za mlade ljude da pišu master radove i doktorate koji će biti zanimljivi celom svetu, ovo je pre svega pitanje struke", rekla je Grujičić i dodala da će za par godina biti poznati prvi rezultati istraživanja, ali da se o konačnim posledicama može govoriti tek za 50 godina.

"U svim izveštajima članica NATO piše da se konačne posledice osiromašenog uranijuma ne znaju i da je neophodno godinama pratiti stanje tla i podzemnih voda", kaže Grujičić.

Ona navodi da će u saradnji sa ministarstvom odbrane biti utvrđene tačne lokacije bombardovanja u skladu sa čime će se ispitivati i određene bolesti vezane za te oblasti.

Grujičić ističe da nisu u pitanju samo maligne bolesti, već i uticaji na potomostvo, autoimune bolesti, probem steriliteta.

"Mene kao građanku i lekara najviše iritira što onda kada je ovo trebalo da se radi, odmah po bombardovanju 2000. godine i posle, bačeno je pod tepih. Naše zdravlje nije bilo vazno ljudima koje smo birali i to nikada ne smemo da zaboravimo. Sada država staje iza ovog projekta i pokazuje odgovornost prema zdravlju svojih građana i prema naučnoj istini", zaključila je ona.

Profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović rekao je da je važno utvrditi šta se desilo tokom bombardovanja, ali i sada, 20 godina kasnije.

Dobijeni rezultati pokazaće da li možemo da smanjimo uticaje bombardovanja, ako ih je bilo, a ako nije, da razbijemo mitove, kaže on.

"Mi formalno počinjemo danas sa radom, ali već imao mnogo podataka, jer treba sve podatke koji su skupljani 20 godina da analiziramo. Sredstva neće biti mala, ali su ograničena. Ovo su dosta skupa istraživanja i moramo da imamo dobar plan", rekao je Jovović.

On je rekao da je i NATO radio svoja istraživanja, kao i da se ne "beži" od saradnje sa tom organizacijom.

"Mi ne želimo da kažemo da rezultati do kojih su oni došli nisu tačni, ali ne znači da odgovaraju pravom stanju na terenu. Ne bežimo od saradnje sa njima, ali ne bežimo ni od sukoba oko naučne istine", zaključio je Jovović.

U sastavu Zajedničkog tela biće međuresorno koordinaciono telo, Savet, Nacionalna mreža laboratorija i Upravni odbor.

Međuresorno koordinaciono telo čine prof. dr Aleksandar Jovović kao predsednik, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Branimir Jovančićević, Slobodan Petković, dr Jagoš Raičević, dr Mirjana Anđelković-Lukić, prof. dr Ratko Kadović, prof. dr Dejan Krčmar, dr Milica Tomašević, dr Slobodan Tošović, dr Zdravko Ždrale, dr sc. med. Dragan Krstić, prof. dr sc. med. Branka Ðurović, Darija Kisić-Tepavčević, Filip Radović, Slađan Velinov, Zoran Stanojević i Sanja Banović Stević.

Članovi Saveta su predsednik akademik Marko Anđelković, prof. dr Zorka Vukmirović,prof. dr Dragan Veselinović, prof. dr Pavle Pavlović, akademik Ljubiša Rakić, prof. dr Slobodan Čikarić, prof. dr Božo Dalmacija, prof. dr Jasmina Vujić, prof. dr Dragan Joksović, prof. dr Petar Pfendt, prof. dr Mirjana Vojinović-Miloradov, prof. dr Ivo Savić, prof. dr Ivica Radović i prof. dr Ivan Gržetić.

Upravni odbor čine ministar zaštite životne sredine Goran Trivan kao predsednik, dr Branislav Blažić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, prof. dr Ferenc Vicko, ministar odbrane Aleksandar Vulin, Aleksandar Živković, ministra prosvete Mladen Šarčević, prof. dr Viktor Nedović, prof. dr Aleksandar Jovović, prof. dr Danica Grujičić, akademik Marko Anđelković i prof. dr Pavle Pavlović.