Kiša nije donela samo poplave, već nešto mnogo gore – ovo BUKVALNO može da vas ubije!

Lajmska bolest koju prenose krpelji na ljude, može imati i smrtni ishod, ukoliko se ne otkrije na vreme i ne leči na pravi način, a u drugoj fazi bolesti tegobe su pojačane i pacijent može imati sistemske probleme. Bolest se manifestuje pojavom lokalnog otoka i crvenila, najčešće u obliku kruga ili prstena oko mesta uboda, i to 3-32 dana nakon incidenta. Lokalno crvenilo je toplo i uglavnom nije bolno. Pored promena na koži mogu da se jave temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, regionalno uvećanje limfnih žlezda.

Ova bolest je opasna i zato što u prvoj fazi, kada je izlečenje i najjednostavnije, može promaći početak i prvi simptomi infekcije. U drugoj fazi, kada krenu sistemski problemi, pa i otkazivanje vitalnih organa, može biti kasno za delotvornu terapiju, a sam tok bolesti i oporavak traju mnogo duže, a veće komplikacije su moguće.

Krpelji, koji prenose ovu opaku, smrtonosnu bolest, su najaktivniji u proleće i jesen, pošto njima odgovaraju umerene temperature i veća vlažnost. Zato ih niko ne očekuje kada krenu letnje vrućine i manje padavina, pa su zato posebno opasni kada naiđe period kao sada – nekoliko dana kiše. Posle ovakvog perioda, njihov broj će mnogostruko da poraste, pa se mogu naći i u krošnjama drveća.

 

Zato morate biti spremni, da ne dozvolite ovoj krvopiji da se hrani vama, a za to postoji nekoliko načina:

· Kada ste u prirodi, nemojte imati nepokrivene delove kože – pantalone uvučene u cipele ili čarape i dugi rukavi, ali i kapa, su "must have“, kao i repelenti – supstance koje odbijaju insekte, imate ih u svakoj apoteci, a možete probati i sa prirodnim uljima od kokosa ili neem drveta.

· Uvek, ali UVEK se pažljivo pregledajte posle boravka u prirodi, posebnu pažnj obratite na kosmate delove, i tamo gde je koža najtanja. Nemojte ovo olako shvatiti, pošto krpelj ne boli, izgleda kao mladež, i jedino ga malo crvenilo, svrab i lagani bol na dodir, razlikuje od.

· Ukoliko ga pronađete, nemojte ga sami uklanjati, ukoliko nemate iskustva i trk u zdravstvenu ustanovu. Ukoliko nema lekara u blizini, pokušajte da nađete veterinara, pošto su oni verzirani, a ako nema ni njih, onda nekog iskusnog kučkara, koji je iuvešten u skidanju krpelja sa pasa.

· U svakom slučaju, mesto uboda se mora dezinfikovati, a ako je ipak u koži ostala rilica krpelja, treba je odstraniti, što pre, zbog mogućnosti nastanka infekcije.

· Nipošto se ne smeju na krpelja stavljati nikakva hemijska sredstva, kao npr. etar, alkohol, benzin, ili čak i lak za nokte (da bi se krpelj ubio ili slične stvari). Ako krene da se guši ili umire dok je u vama, ispustiće iz sebe sve patogeno, pa su šanse da dobijete lajmsku bolest veće.  

 

Zato, pamet u glavu i nemojte olako shvatiti ovog opasnog krvopiju.