Ivan je vratio novčanik sa 120.000 dinara, a ono što je doživeo od vlasnika je toliko sramotno da ne postoji opravdanje!

Ovaj poštenjačina pronašao je pored puta novčanik sa 120.000 dinara i sve je uredno odneo u policijsku stanicu, a od vlasnika nije dobio ni hvala, a kamoli neko simbolično čašćavanje. Ivan je usred dana u šipražju pronašao veliku sumu novca.

– Bio sam kod kumića na rođendanu i kolima sam se vraćao u selo u kome živim. Dok sam prolazio preko jednog mostića, pošto vozim polako, spazio sam u šipražju pored kanala neki novčanik. Zaustavio sam automobil, prišao i video da je novčanik otvoren i pun para, sve novčanice od po dve hiljade dinara. Uz ogromnu količinu novca tu su bile i kartice, lična karta, zdravstvena knjižica, bukvalno sve što čovek ima – kaže Atanasov.

 

On kaže da se nijednog trenutka nije dvoumio da li treba da prijavi slučaj policiji. – Uplašio sam se samo da me ne optuže da sam nešto uzeo. Zbog toga sam u stanicu poveo i moju komšinicu Radu, koja je bila na par metara odatle i videla sve što se zbilo od trenutka kad sam zaustavio automobil – priča Atanasov.

Policajci su u stanici pred Ivanom izbrojali novac, kontaktirali vlasnika i konstatovali da se u današnje vreme gotovo nikada ne dešava da neko vrati pun novčanik.

– U stanici su policajci otvorili novčanik i izbrojali 56 novčanica od dve hijade dinara, tri novčanice od hiljadu dinara, ne znam koliko je tačno bilo po 500 i 200 dinara i 10 evra. Ukupno je to bilo oko 120.000 dinara ili hiljadu evra. Komandir mi je rekao da je u današnje vreme izuzetno retko da neko vrati novčanik pun novca, pogotovo kad su u pitanju ovako veliki iznosi. Obično se pronađu bačeni prazni novčanici i tako se vrate vlasnicima – kaže Atanasov.

Novčanik je vrlo brzo vraćen vlasniku, koji se Ivanu nije ni zahvalio. Međutim, ovaj simpatični dobričina ne haje mnogo za to i tvrdi da bi sve ponovo isto uradio.

– Zvali su me iz policijske stanice da mi jave da je novčanik vraćen vlasniku. Bio sam srećan zbog toga, iako mi se vlasnik još nije javio da mi zahvali. Ako se javi, lepo od njega, ako ne, nema veze. Uvek bih ovako postupio jer nikada ne znaš za šta taj novac nekome treba. Možda je celu zimu štedeo da odvoji za seme ili đubrivo i sada to neko da mu uzme. Meni su jednom u Niškoj banji ukrali torbicu i znam kakve su to muke. A i ja sam već dovoljno bogat, imam dva sina, dva unuka i unuku i ništa mi više ne treba – iskren je Atanasov.