Ko nam to sudi?

Nije više novost da nam se hronika uvukla u živote, ali ovih dana je crna da crnja ne može biti.

U utorak smo čitali kako je vozač „tojote“ Vladimir V. (43) iz Beograda naleteo na kolonu đaka na Divčibarama i usmrtio Aleksu Dimitrova (10) iz Subotice. Nakon toga Vladimir je tvrdio da nije kriv i da su mu najverovatnije otkazale kočnice! Plakao je u policijskoj stanici, govorio da se samo okrenuo ka svom sinu, koji je sedeo na zadnjem sedištu. Rekao je da se sve dogodilo u sekundi i da nikako nije mogao da izbegne tragediju.

Naravno, istraga će pokazati šta se stvarno desilo, ali ono što je zgrozilo građane ove zemlje jeste da su sudije valjevskog suda donele odluku da se Vladimir pusti iz pritvora, odnosno brani sa slobode. „Šta ako Vladimir opet sedne u automobil i opet se na sekund okrene ka zadnjem sedištu i pregazi još nekoga?“, potpuno su očekivana pitanja ljudi.

Primer drugi je još neverovatniji. Zoran Grujić (49), otac šestogodišnjeg dečaka, koga je, navodno, silovao jedanaestogodišnjak u Novom Beogradu, otišao je kod roditelja tog dečaka i pucao im u noge. On je posle saslušanja pušten na slobodu, da bi mu naknadno bio određen pritvor. I ta odluka nadležnih je izazvala polemike među građanima.

Treći primer je za „verovali ili ne“. Predmet u kojem se sudi za smrt malog Radenka Nikodinovića iz Loznice, koji je umro posle preloma ruke, morao je da se seli iz lozničkog suda u Šabac. To su tražile lozničke sudije jer su u dobrim odnosima sa osumnjičenim doktorom.
I šta reći? Realnost je, ipak, rečitija. Mislite o tome.