Groteskna izložba zlih duhova

Profimedia

Ilustracija: Profimedia

Jer gotovo fizički zaboli to svekoliko odsustvo smisla, ideja i inteligencije a prisustvo mržnje, zlobe, pakosti i nemoći. Tako, recimo, kada prepošteni levi Borko, odnosno Borislav, uzme u usta Kosovo i Metohiju , teško je bilo šta mu odgovoriti a da to ne bude uvreda ili dijagnoza. Ili dok govori o tome kako će njihova Asocijacija Nevoljenih Upropastitelja Srbije iskrčiti u korov zarasle puteve aktuelnog opozicionog delovanja, jer je “stvorila alternativni blok”, dotična fisura nabrekla od kompleksa zapravo već vidi sebe kao novog šefa srpske diplomatije koji Angeli Merkel objašnjava čime je sve Dimitrije Ljotić, fašistička zvezda vodilja njegovog koalicionog partnera Boška Obradovića, zadužio moćnu nemačku naciju.

Zaista groteskno deluje to ponovno "udruživanje"članova iste bande koja bezmalo dve decenije krade cveće sa srpskih sahranilišta kako bi ga posle valjala na medjunarodnoj pijaci. Tek, čovek može samo da se zgrozi pred ovom izložbom zlih duhova koji bi ponovo da nam usmere državu ka propasti. Pri tome je indikativno da dotično društvo i dalje ne oseća tlo Srbije. I dok su sedeli po foteljama, noge su im landarale. Pljunuti su onaj Tijanićev duvački orkestar koji raštimovano svira od kuće do kuće i čeka da sa nekog od prozora doleti sitniš da bi se onda oko njega međusobno potukli. O tome svedoči i njihov programski panflet u 30 tačaka, o kojem prepošteni levi Borko, odnosno Borislav, sedeći kraj ksenofobičnog Obradovića, militantnog Stamatovića i ultrarigidnog Jovanovića, urnebesno bulazni da “niti je desničarski, niti je konzervativan, već 90 odsto levičarski”. 

Suština je u tome da cilj ANUS-a zapravo i nije u promišljanju o dobru već o zlu i o tome kako nesrećom udaviti sreću a prošlošću zatomiti budućnost. Toj družini još samo fali legendarni Superhik sa uverenjem da je pravedno otimati sirotinji kako bi se darivali bogati. Mada, kandidata da ga dostojno zamene ima i više nego dovoljno u tom okupljalištu sa političke deponije vaskrslih egzemplara rase mediokriteta, kojima je jedino važno vlastito mišljenje o sopstvenoj veličini. U politici svačiji potez proizvodi konsekvence, ali bi ovi bivši lideri klase žutih, ti apostoli đavola teško oboleli od ambicije koji muljaju ne samo iz džepne potrebe već i zbog vlastitog zadovoljstva, sada da se vrate u sedlo bez osećaja stida za sva nepočinstva koja su nagomilali tokom vlastitog mrsnog pohoda na Srbiju. Što ukazuje na poraznu prostotu unutrašnjeg sistema - ljudskog, ne biološkog.

Uostalom, baš zato i jeste u tom dverinjaku, okupljalištu miševa sa ozbiljnim hormonalnim poremećajem zbog kojeg umišljaju da su slonovi, tako lako svoju bezličnost udomio pomenuti Borko, odnosno Borislav, čovek zadužen krizom identiteta i karaktera, levičar u Armanijevom odelu žedan moći i gladan vlasti, mali od Žute Olivere koji se “bori protiv opšteg siromaštva” dok će ta njegova misleća polovina samo na dve fele garderobe i patofne za proslavu godišjice RTS-a spiskati polugodišnji budžet za hranu petočlane porodice radnika Mostogradnje. Zaista redak primerak nekompetencije, neznanja, bahatosti i krajnjeg odustva duha. Takvi moralno gnjecavi likovi su zapravo i ogadili Srbiji ideju levice, jer su za njih korupcija, socijalni cinizam, gubitak identiteta, sve do eutanazije nacionalnog i državnog identiteta, samo puki sinonimi za lični pragmatizam.

“Ti znaš da za tebe nikada neće biti bolje sutra, jer oko tvojih misli crnih sad stoje samo olovna jutra”, pevao je proročki prepošteni Borko, odnosno Borislav, dok je kadgod bio deo novosadske “Generacije bez budućnosti”. Čudni su, zapravo, ti kameleonski putevi sujete, tragikomični u svojoj megalomaniji i duboko nesrećni zbog sopstvene nesigurnosti. Znam da dotičnog levaka i ostale pripadajuće hemoroide ANUS-a što ponovo dreče po Srbiji ne interesuje moje mišljenje o njima, s obzirom na to da su do guše puni neosnovanog taloga više vrednosti i dokazanog manjka realnosti. Isto tako znam i da će u danima koji dolaze ispod neke od kamenčina koje bezglavo kotrljaju po dosmanlijskoj Dolini smrti ispalacati još neki gmazovi, koji nikako da uvide vlastitu političku bezvrednosti, jer svim tim saučesnicima upokojenja i poslednjih tragova srpske opozicije jedino nije lobotomirana gramzivost. Ali takođe znam i kako će se sve završiti.

Nemanja Aleksić, advokat iz Novog Sada