Car Nikolaj u nebeskoj Srbiji

Raduj se, pred Gospodom smerno si hodio! Raduj se, životom svojim gordost demonsku pobedio si! Raduj se, presto zemaljski prestolom nebeskim zamenio si! Raduj se, dušo golubija, nezlobivi i blagi! Raduj se, jer se zemaljskog odreče da bi nebeskim živeo! Raduj se, stradalniče sve zemlje ruske!Raduj se, Sveti Care Nikolaje, verni slugo Boga Živoga!

Ukoliko se osvrnemo ka prošlim vremenima biće više nego jasno da je Srbija kroz istoriju imala malo iskrenih prijatelja kao što je to bio Sveti car Nikolaj Romanov. O tome koliko je poslednji ruski car bio privržen našoj zemlji, govore i istorijski podaci o susretima tadašnjeg ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Sazonova i visokog srpskog diplomate profesora Aleksandra Belića u proleće 1915. godine.

Sazonov je preneo Beliću stavove cara Nikolaja: „Nećete mi zameriti, gospodo, što sam pre svega Rus i što su mi najbliži interesi Rusije, ali vas uveravam da sam odmah posle toga Srbin i da su mi najbliži interesi srpskog naroda… Zasluge Srbije biće stostruko nagrađene.Posle rata ona će biti nekoliko puta veća nego što je danas!

I bila je, ali se prekrstila i pod svoje okrilje primila lažno umiljate katolike sa još uvek krvavim rukama. Krv je bila srpska. No, to nije tema, već odluka blagovernog cara sveruskog koji je svoju krunu, svoje carstvo, žrtvovao za opstanak srpskog imena nakon Albanske golgote.

Juče spasitelj, a danas svetitelj koga se molitveno sećamo. Pre tačno sto godina u Jekaterinburgu zverski je ubijena cela porodica Romanov. Prekinuta je dinastija koja je trajala 300 godina. Rusija je krenula u „srećnu budućnost“, a u suštini se zavitlao krvavi koloplet koji je odneo milione života.

Ako danas pogledamo, ništa se pomerilo nije, osim što se smemo slobodno sećati Svetog cara Nikolaja, što mu spomenik krasi jedan od beogradskih parkova i što mu danas odajemo počast. Sto godina od strašne smrti cele porodice Romanov, najmanje što možemo je da ih proslavimo, jer kad nema ruskog cara niko se o Srbima ne stara... Ključ našeg ospastanka, kao i celog slobodarskog sveta krije se u aktostihu. Carskom akrostihu.