- Po rodu samo bio u graničarskoj pešadiji i služio sam vojsku 1982. na 1983. godinu u Velesu, 480 kilometara od kuće. Kao razmaženom jedincu nije mi bilo lako, ali brzo sam se adaptirao. Pošto nisam dobio prekomandu, ostao sam u Velesu i postao četni evidentičar, odnosno ćata. Tako sam uspevao s vremena na vreme sebi da obezbedim odlazak u Kupare, letovalište u blizini Dubrovnika - otkriva Voja i dodaje da je bio srećnik jer ga je devojka, koja ga je i ispratil u vojsku, takođe i dočekala.
- Imao sam devojku, dolazila mi je u posete. Nikada više pisama nisam napisao nego tada, razmenjivali smo ih na desetine dnevno. Naravno, pisao sam i drugarima, rodbini, mojima... Tada nije bilo telefona. Sačekala me je ista devojka kada sam odslužio vojsku - iskren je voditelj popularne radio-emisije „Vojevanje“, a otkriva nam i da je u vojsci i propušio.
- Odmah posle srednje škole i upisanog fakulteta otišao sam u vojsku. Nije bilo nekog velikog ispraćaja, priredio sam žurku u stanu, i to je bilo to. Imao sam 18 godina kada sam regrutovan. Pred kraj vojnog roka sam propušio, a do tada nisam konzumirao cigarete - kaže Nedeljković i dodaje da je u vojsci upoznao mnogo momaka iz bivše Jugoslavije, ali da se ta drugarstva nisu održala.

- Bilo nas je s raznih strana. Imao sam drugara iz Zagreba neobičnog prezimena - Kutija. Lepo sam se ukopio i s jednim Slovencem, Rastkom Zfranom, s kojim imam i jednu anegdotu... On je živeo u Gornjoj Radgoni, pa me je zamolio da mu na karti pokažem gde mu je kuća. Ja se podignem na prste i prstom mu pokažem Maribor, a potom i Veles. Bio je u šoku, pa ga je jedan drugar zezao, rekavši mu da bi mu bilo bliže da je vojsku služio u Kopenhagenu - kroz smeh priča Voja i dodaje da u početku nije bio oduševljen hranom.
- Kad sam počeo da služim vojsku renovirali su nam menzu, pa smo jeli iz nekih čantrica, poput onih za sardinu. U jednu vam stave čorbu, u drugu kupus i pasulj, a u ruku vam daju hleb - završava vojničku priču Nedeljković.

Kažnjen samo jednom zbog noćnog izlaska

Zahvaljujući duhovitovitosti ili marljivosti, kako kaže, bio je vojnik za primer, ali je ipak jednom kažnjen...
– Jednom je nas nekoliko kažnjeno jer se nismo na vreme vratili iz noćnog izlaska. Sećam se i kada smo u novembru, dva dana pred moj rođendan, kopali rupe za protivtenkovske mine. Prste nisam osećao do rođendana - kroz smeh priča Voja.
 

Komentara: 4

• 
  Biljani smešno što je "pala" zbog kokaina!
• 
  Severina i beba će živeti u Beogradu!
• 
  Ceca dala 5.000 evra za garderobu!
• 
  Nata higijeničarka!