- Preporučili smo vladi da povuče uredbu i usaglasi je sa zakonom. Ako pak insistiraju da se ostane na toj potpuno nezakonitoj uredbi, onda se mora postaviti pitanje odgovornosti vlade.

- Šta je sporno u toj uredbi?
- Vlada je njome direktno prekršila Zakon o planiranju i izgradnji, koji je propisao mogućnost da vlasnici privatizovanih firmi steknu pravo svojine nad zemljištem na kome se nalazi imovina firmi koje su kupili, ali pod uslovom da plate tržišnu vrednost tog građevinskog zemljišta, umanjenu za troškove pribavljanja prava korišćenja. Vlada je, međutim, donela uredbu kojom je propisala da ti troškovi podrazumevaju ukupnu isplaćenu cenu za privatizovano preduzeće. To je nezakonito i ekonomski štetno.
- Šta to u stvari znači?

- Ako je novim vlasnicima ukupna cena plaćena za preduzeće priznata kao cena za pribavljanje korišćenja zemljišta, što znači da su oni ili zemljište ili objekte dobili besplatno. Pri konvertovanju u svojinu platiće razliku između tržišne vrednosti i kupoprodajne cene preduzeća, koja im se priznaje za troškove pribavljanja. U velikom broju slučajeva te razlike neće ni biti, jer je cena plaćena za preduzeće veća od vrednosti zemljišta, iz čega je jasan cilj uredbe - da tajkuni koji su bliski vlasti ne plate ni dinar za konvertovanje zemljišta.
- Ko su ti tajkuni u čijem interesu vlada donosi i menja zakone?
- To su Mišković, Beko, Danko Đunić i ostali ljudi koji su bili funkcioneri u Miloševićevoj vlasti, a kao konsultanti, savetnici ili veliki privrednici su bliski i sadašnjoj vlasti. To su ljudi koji su očigledno mogli da zaštite svoj interes nezavisno od toga šta je zakonom propisano i čak da utiču kakvi će zakoni biti doneti. Najdrastičniji primer njihovog uticaja je Luka „Beograd“, gde tačno možete da pratite kako je vlast godinama korak po korak svojim potezima išla u susret planovima tajkuna, na štetu javnog interesa.
- Da li ste pokušali da premijeru Mirku Cvetkoviću ukažete na to da vlast štiti tajkune?
- Sa premijerom smo se samo jednom sastali, i to upravo u vezi sa izveštajem Saveta o zemljištu u Luci „Beograd“. Ukazali smo mu na dugoročne posledice koje ćemo kao podunavska zemlja imati zbog načina na koji su privatizovane luke i zbog nebrige vlade o upravljanju lukama, na šta smo još pre dve godine upozoreni iz Brisela. Premijer nam je ravnodušno odgovorio da on sada ne može da se posveti svim poslovima koji u Srbiji nisu urađeni od 1804. godine do danas. Ne znamo kojim je to poslovima dao prioritet, ali očigledno je da ga borba protiv korupcije ne interesuje.
- Kako je moguće da se premijer i vlada tako ponašaju?
- Naša vlast počiva na sistemskoj korupciji, koja funkcioniše tako što se odluke donose u političkim strankama, a ne u državnim institucijama. Naravno, da bi partijska država i partijsko zapošljavanje opstali, vlast mora da onemogući stvaranje nezavisnih državnih institucija koje treba da procesuiraju krivična dela korupcije.
- Izjavili ste i da predsednik Srbije Boris Tadić ruši institucije. Smatrate li ga odgovornim što brojne otkrivene afere nikada nisu dobile odgovarajući epilog na sudu?
- Ako se predsednik republike u javnosti predstavlja kao neko ko ocenjuje ministre, kome ministri podnose ostavku umesto premijeru, ko rešava probleme koji su potpuno mimo njegovih nadležnosti, onda predsednik time zapravo narušava nezavisnost institucija u čiju nadležnost spadaju pitanja kojima se on neovlašćeno bavi. Prva i osnovna stvar koju predsednik treba da uradi jeste da razdvoji partijske i državničke funkcije, jer njegov sukob interesa pokriva sve druge sukobe interesa.
- Koje na primer?
- Najdrastičniji primer je zaštita ministarke pravde Snežane Malović. Kada se u medijima otkrilo da su članovi RIK-a, među kojima je i ministarka pravde, za sebe pisali po nekoliko sednica u jednom danu i na taj način uzeli po dva miliona dinara, što je ozbiljno kršenje zakona, jednostavno se ništa nije desilo. Ona je vratila novac i nastavila da bude ministar pravde zato što ju je štitio njen partijski šef, koji je istovremeno i predsednik države. Da to nije slučaj, ona bi morala da podnese ostavku i moralo bi se pred nadležnim državnim organima postaviti pitanje njene odgovornosti. Najopasnija posledica je to što sada ta ministarka pravde ocenjuje moralni kredibilitet sudija. Ta partijska čistka u pravosuđu je skandal kakav se nije desio od 2000. godine.

Revizori se plaše vlade, dobro je da su išta uradili

- Izveštaj državnog revizora pokazao je da je vlast ozbiljno kršila zakone. Zašto je onda glavni revizor podneo samo prekršajne prijave protiv ministara koji su zgrešili, iako je najavljivao i krivično gonjenje?
- Sve institucije, pa i revizorska, plaše se vlade, političkih stranaka i tajkuna. Imajući u vidu da vlada godinama ugrožava rad DRI, čudim se da su i ove prekršajne prijave podnete. Prvo što je članove DRI trebalo da zastraši bila je činjenica da su poslanici u Skupštini Srbije vrlo hladno dočekali njihov izveštaj, a zatim su ministri koji očigledno imaju najveću moć, kao što je Dinkić, odjednom saopštili da izveštaj Državne revizorske institucije ništa ne valja.

Komentara: 0

• 
  Marko Milošević ima ćerku u Rusiji!
• 
  Tadić: Glasajte za budućnost! Nikolić: Kaznite Borisa Tadića!
• 
  Ana Kokić se uzbudila u klubu!
• 
  Avantura u avionu!