Uporni i solidarni zajedno su pronašli formulu za raskid nepravednih privatizacija i radi širenja borbe protiv propadanja fabrika osnovali koordinacioni odbor radničkih protesta Srbije, čiji je Srećković sekretar.
Okosnicu ove nove organizacije za sada čine štrajkački odbori fabrika „Srbolek“, „Trudbenik gradnja“, „Šinvoz“, BEK, „Zastava elektro“, „Ravanica“ i „TK Raška“, ali se krug sve intenzivnije širi i na druge radničke grupe.
- Uspostavljamo kontakte sa radnicima preduzeća širom Srbije koji trenutno nisu u štrajku, ali dele naše interese i zahteve za očuvanje proizvodnje i postojećih radnih mesta u fabrikama - ističe Srećković. Predstavnici štrajkačkih odbora uskoro će objaviti zajedničku platformu sa jasnim principima borbe protiv deindustrijalizacije zemlje, najavljuje ovaj dvadesetsedmogodišnji apsolvent Svetske književnosti, koji se sa još tridesetak članova „Pokreta za slobodu“ u potpunosti posvetio povezivanju, organizovanju i koordinisanju radničkih protesta.

Štrajkačku karijeru je, kako kaže, započeo u hali zrenjaninske „Jugoremedije“, čiji su radnici još 2003. započeli borbu protiv vlasnika „kriminalca koji je fabriku gurao u stečaj“.
- Radnici su tu borbu uspešno završili, postavili svoju upravu, pa fabrika i danas radi. Primaju redovno plate, svi su vraćeni na posao, imaju radnički prevoz. Sve to dokazuje da radnici mogu da upravljaju svojom fabrikom, a da je privatizacija u najvećem broju slučajeva upropastila industriju i radnike isterala na ulicu - kaže Srećković. Po preporuci radnika „Jugoremedije“ potom se priključio štrajkovima „Šinvoza“ i BEK-a, a model za raskid privatizacija oproban sa Zrenjanincima i beogradskim „Rekordom“, „Srbolekom“ i „Srbijateksom“ upotrebljavaju u saradnji sa radnicima koji trenutno imaju problem. Talas štrajkova koji je zahvatio Srbiju, kako ističe, nije prouzrokovala ekonomska kriza, već „pljačkaška privatizacija koju zarad punjenja džepova i finansiranja političkih partija sprovodi korumpirani sistem vlasti“.
- Radnici su potpuno obespravljeni, dovedeni na rub egzistencije. Umiru ili se ubijaju u bedi, odsecaju prste, štrajkuju glađu da bi ih vlast primetila, a to su metode borbe koje se primenjuju samo u zatvorima - upozorava Srećković. On dodaje da je vladin radni tim, kojem predsedava ministar rada Rasim Ljajić, oformljen radi stišavanja radničkih protesta i zataškavanja problema.
- Isplata nekoliko plata i povezivanje staža ništa suštinski neće promeniti. Zato tražimo da sami radnici, predstavnici štrajkačkih odbora, budi ti koji pregovaraju, a ne centrale sindikata u njihovo ime. Platforma našeg koordinacionog odbora je plan za dugoročno rešavanje problema i zahtevaćemo od vlasti na tome da zajedno sa nama radi. Ako to ne postignemo dogovorom, radnici će se organizovati i na ulici braniti svoje interese. Oni više nemaju šta da izgube - upozorava Srećković.
 

Fabrike - opštinama!

Pored glavnog zahteva za očuvanje proizvodnje i radnih mesta, radnici zahtevaju da opština postane pravno lice kako bi se imovina nad fabrikom vratila opštinama, reviziju svih spornih privatizacija, nadoknadu štete radnicima zbog propusta državnih agencija, kao i ukidanje uredbe o zabrani radničkih protesta u gradu.
 

„Pokret za slobodu“

- „Pokret za slobodu“ je neformalna organizacija koja se zalaže za ravnopravnost i socijalnu pravdu, za društvo bez ugnjetavanja i nemaštine. Nismo vezani ni za kakvu ideologiju, nismo ni levica ni desnica, već isključivo radimo na konkretnim životnim problemima - objašnjava Srećković.
 

Komentara: 0

• 
  Lauševićeva žena "radi o glavi" Keri Bredšo!
• 
  Beli Pakao!
• 
  Lukas i Sonja doživeli temperaturni šok!
• 
  Ministri ostali gladni