Veljko o Arkanu za "Alo!": Ni u ringu neću obrukati oca!

Nekoliko minuta kasnije, kada je tehničkim nokautom u drugoj rundi zatvorio oko Bugarinu Krastiju Jordanovu i poslao ga u carstvo snova, tokom proglašenja pobednika, s visoko uzdignutim rukama, s arene je ispraćen kao pobednik - Veljko Ražnatović!

O teretu prezimena koje nosi već 21 godinu, Veljko dan posle bokserskog duela za "Alo!" kaže:

- Pritisak i trema su postojali, ali sam se izborio s time još kada me je ka ringu pratila koračnica "Marš na Drinu". Što se obaveze prema prezimenu Ražnatović tiče, na to sam se odavno navikao.

Sigurno si pomišljao na pokojnog oca, verovatno si imao obavezu da se ne obrukaš u svom prvom profi meču?

- Čitav život nosim njegovo prezime i nikad nisam dozvoljavao da ga iko ukalja. Ni sada u ringu to ne bih dozvolio. I nije važno da li iz bokserske borbe izlazim kao pobednik ili kao gubitnik, meni je važno da u svakom trenutku želim pokazati da sam ja tigar. Ako se u budućnosti i desi da me neko savlada u ringu, a sumnjam da hoće, onda to može da dođe opet od nekog drugog tigra. Moj otac i dalje živi u meni i trudim se da ga predstavim što bolje.

Majka nije smela da dođe na tvoj maturski ispit u profesionalnom boksu?
- Nije smela uživo da gleda moj meč sa Bugarinom. Tek kad se završila borba, kada su joj javili da sam pobedio, osmelila se da u odloženom prenosu pogleda meč. Plašila se za mene, ali koja majka voli da joj sin bude bokser, da joj dete neko udara u glavu?!

Na kraju je bila ponosna na tebe?

- Ako ćemo iskreno, i nemam baš neku podršku od nje u smislu toga da se bavim boksom. Da je bilo do nje, nikada ne bih zakoračio u taj svet borilačkih veština. Ipak, to je moj put, a na njemu onda dobijam podršku porodice, naravno. Uostalom, kada se sve završilo mojom pobedom u Jagodini, bilo joj je drago, nije to mogla da sakrije ni od mene ni od drugih. Videli ste da me je nazvala svojim srcem (smeh).

U celoj priči je, pravo niotkud, iskočila i tvoja devojka. Nenajavljeno je upala u svlačionicu?

- Iako sam joj rekao da ne dolazi u dvoranu, da me ne gleda u ringu, ona se pojavila i donela mi sreću, sigurno. Želeo sam da preskočimo taj naš sudar na boks meču, nije mi bio baš potreban taj dodatni pritisak, ali me nije poslušala. Iznenadio sam se kad sam je ugledao posle meča, dobila je privilegiju da uđe u svlačionicu, poletela mi je u zagrljaj i na kraju je vredelo što smo zajedno prošli kroz ovu boksersku priču. Rekla mi je da se nije plašila za ishod meča, imala je veliko poverenje u mene. To je moja ljubav!

Jesi li mogao da spavaš noć posle borbe?

- Mirno sam spavao, iako celi meč i dalje preživljavam u glavi. Ponela me je podrška publike, bilo je skoro 5.000 ljudi i hvala im na podršci. Značila mi je puno. Iza mene je lepo iskustvo, nameravam da nastavim da se bavim profi boksom, ali ću se na neko vreme vratiti amaterskim borbama, potrebno mi je iskustvo. I da neko ne pomisli da sam poleteo posle svega, držim se staze šampiona, ali je do takvog priznanja potrebno još mnogo rada i truda. Spreman sam na novu stranicu u sportskoj karijeri - staloženo, s obe noge na zemlji - zaključuje Veljko Ražnatović.