Umeće življenja

Paraolimpijci su na Igre ispraćeni uz reči: “Vi ste već naši heroji, sve što tamo uradite je uspeh”. Otputovalo je njih 16, osvojili su devet medalja. Od strane države tretirani su isto kao olimpijci koji su se takmičili u avgustu u Brazilu i obradovali naciju. Mediji ih takođe prate, ljubitelji sporta im svakodnevno putem društvenih mreža pružaju podršku.

Čini se da je sve idilično, ali put do dana sreće za sve je bio trnovit. Uzdigli su se posle nesreća koje su ih zadesile i uz podršku najdražih stigli do podijuma najveće sportske smotre, a neki su čak imali tu čast i da čuju himnu “Bože pravde”.

Tuđa nezgoda ne sme i ne može biti nikome uteha, ali nema ko nije pomislio tokom Paraolimpijskih igara kako se svakodnevno žalimo na probleme koji su u odnosu na one koje paraolimpijci imaju ili su imali - nebitni. Nisu klonuli duhom, osnovali su porodice, a njihovi supružnici, deca i roditelji nisu skrivali emocije. Sa koliko srca se njihovi najdraži bore, ne misleći na slavu, novac i sve ono što moderan sport donosi, možda najbolje govori reakcija brozanog bacača koplja, Nemanje Dimitrijevića. Dok mu novinar nije rekao da će dobiti novčanu nagradu - nije znao! A onda je i sam priznao da je novac veoma bitan jer se od njega živi. Nije tajna da osobe sa invaliditetom imaju veće troškove, a nagrada od države će im definitivno olakšati život. Heroji će zato konačno dobiti zasluženo jer su ponos Srbije i u sportu i u umeću življenja!