U našoj kući svako šara svoje jaje

Osim što ima obaveze prema porodici i bližnjima, ona pomaže u crkvi, peva, drži pevnicu, brine i priprema crkvu za liturgije, proslave, kanonske posete i radi sve ono čemu se ljudi dive kada uđu u crkvenu portu.

Svetlana Stević (49) je prvo bila popadija, a već dugo je protinica u Zvečanu, na Kosovu i Metohiji. Radi sve poslove koje je i vladika pominjao, a nema radno vreme.

Kao žena protojereja Bogomira Stevića (52), starešine Hrama Svetog Đorđa u Zvečanu, brine o njihovom domu i crkvi.
- Posla je uvek puno, ali je pred Uskrs sve posebno. Nakon šest nedelja posta, nastupa strasna sedmica tokom koje postimo na vodi. Za veliki praznik pripremamo se od Velikog četvrtka, kada cela porodica odlazi u crkvu na jutarnju liturgiju, a po podne idemo na čitanje 12 jevanđelja.

Pitali smo Svetlanu kako se u njihovoj kući slavi Uskrs i koje običaje predaje u nasleđe deci.
- Čuvanje tradicije je za sve nas na Kosovu osnovni zadatak, jer tako čuvamo svoj identitet. Mnogo polažem na to da deci prenesem tradiciju, koje će se oni kasnije pridržavati. Najstariji sin Lazar (29) već ima svoju porodicu i nastavlja ono čemu smo ga učili, a Stefan (22) i ćerke, Anastasija (16) i Ksenija (11), učestvuju u pripremi svega što je potrebno za praznik. Meni i suprugu je vrlo važan duhovni život naše dece - post, pričest i odlaženje u crkvu, jer je to srž uskršnjeg posta i dočeka Uskrsa. Na dan Velike srede i Velikog četvrtka svako šara svoje jaje. U tom radosnom događaju učestvujemo svi, a najviše se raduje naš trogodišnji unuk Mateja. I on će naučiti da piše šaraljkom i voskom.

U petak se u kući Stevića ustaje pre izlaska sunca i tada jaja farbaju isključivo crvenom bojom, koja je simbol Hristove krvi i Hristovog vaskrsenja. U vodu za farbanje dodaju i osvećenu vodu, a prvim ofarbanim jajetom, čuvarkućom, svakom članu porodice “isrcta” se krst na čelu, da svi budu zdravi, rumeni i čvrsti.

- Po pravoslavnoj tradiciji, to prvo jaje štiti i čuva dom i sve u njemu, pa ga zato čuvamo ispred slavske ikone. Na Veliki petak se u našoj porodici ne jede, ne pije i ništa se ne priprema. U tri sata po podne idemo u crkvu, gde se iznosi plaštanica, ispred koje svi stojimo mirno, celivamo je, i čekamo svoj red da prođemo ispod nje, uzimajući nakon toga malo osvećene vodice i nafore. U našem hramu se skupljaju žene koje tokom noći ostaju uz plaštanicu i to se zove svenoćno bdenje, simbol čuvanja Hrista, uz čitanje akapista Presvetoj Bogorodici i Hristu. Na dan Velike subote, žene prisustvuju jutarnjoj liturgiji. Tek posle nje idemo kući i pripremamo prazničnu trpezu.

Posle sedmonedeljnog posta, svi se raduju dočeku Uskrsa jer, kako objašnjava Svetlana, tada počinju mrsni dani, a trpeza je raskošna, od bogatog predjela pa do pečenja.

- U našoj kući i trpezu spremamo zajedno, pa je i radost veća. Međutim, ni tada ne preterujemo. Uvek se setimo onih koji nemaju hranu, pa je obavezno s nekim podelimo - ispričala je za “Alo!” Svetlana uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika.