U mojoj kući žena presuđuje!
A. Dimitrijević
Milorad Mažić, Foto: A. DimitrijevićMaestru Miloradu Mažiću (43) smo bili spremni da priredimo svečani doček, da ga pozdravimo na balkonu gradske skupštine po povratku sa Evropskog prvenstva u Francuskoj (dogurao do osmine finala).
Vrbas mi nije tesan
Reč-dve o gradu u kojem živite?
- Vrbas je moj grad, tu sam rođen, tu sam odrastao. Moja porodica je jedna od najstarijih žitelja. Imam svoj kutak, prijatelje i nikad mi Vrbas nije bio tesan, naprotiv. Najbolje se osećam u njemu, kratko vreme sam živeo u Novom Sadu, ali sam i tada hitao tamo gde su moji koreni. Ponosim se Vrbasom, kao i u moji Vrbašani mojim uspesima. Uživam sa njima!
Klanjali smo mu se zbog meča na „Nou kampu”, gde su u Ligi šampiona igrali Barselona i Mančester Siti. Srbima su i tri gola Lea Mesija te večeri promakla dok su gledali Mažićeva kretanja.
Pamtimo njegove odluke u osmini finala Lige Evrope u sudaru Junajteda i Liverpula, pa sa Superkupa Evrope između Reala i Sevilje.
Zbog njega smo na kraju trčali i u Surčin, gde je na javnom času uz osmeh sudio meč zonske lige između Jedinstva i Borca.
- Shvatio sam i tu utakmicu u Surčinu maksimalno ozbiljno. Da se našalim - videli ste koliko je ljudi i novinara došlo na stadion Jedinstva, jednostavno, nisam smeo da pogrešim. Imao sam utisak da sam na superligaškoj utakmici i tako sam je odsudio. Drago mi je da je odluka FSS-a o delegiranju sudija naišla na pozitivan odjek u čitavoj javnosti. Došlo je vreme da sudije promovišu i popularišu fudbal, što je takođe veliki iskorak naše branše u Srbiji.
Pojedini su pokrenuli inicijativu da vam se dodeli državni orden za promociju sporta u svetu?
Ni Zvezda, ni Partizan
Čuveno pitanje - za koga navijate, za Partizan ili za Zvezdu?
- Navijam isključivo za reprezentaciju Srbije.
Lopta je sporija na našim terenima
Da li se lopta sporije kotrlja u Superligi Srbije nego u Ligi šampiona?
- Naravno da se kod nas igra sporije nego u Ligi šampiona. Kompleksna je priča o nedostacima našeg fudbala, o tome šta mu nedostaje da bude kvalitetniji. Polazna tačka su veća ulaganja, bolji tereni, stadioni, ali i opšta slika koja prati naše takmičenje. Činjenica je da se u Srbiji i danas školuju talentovana deca, problem je što odlaze mnogo rano i naši ljubitelji fudbala ne mogu mnogo da uživaju u njihovim partijama. Nadam se da ćemo u dogledno vreme svi zajedno biti svedoci uspona našeg fudbala.
Gospodin Kolina
Čuveni Prjerluiđi Kolina vas hvali na sva zvona?
- Odlično se poznajemo i sarađujemo. Gospodin Kolina je sjajna ličnost, izgrađena u našem poslu. Njegova reč uvek ima težinu, a bezbroj puta je savetima dokazao koliko je posvećen dužnostima prvog čoveka UEFA u sudijskoj sferi. Od njega svako od nas može mnogo da nauči, a uputstva i konkretni zadaci najbolji su dokaz njegove angažovanosti u sudijskom departmanu. I svaka slučajnost u njegovom uspehu je isključena.
Knjige kao hobi
Imate li neki hobi?
- Posvećen sam porodici i ličnom unapređenju. Čak u slobodno vreme radim na sebi i trudim se da svoju ličnost prilagodim dolazećim obavezama i poslovima. Mnogo čitam, to je jedan od mojih hobija.
Preporučite nam neku knjigu...
- Jedna od poslednjih koja je na mene ostavila jak utisak je „Emocionalna inteligencija” od Danijela Golmana.
Pratim politiku
Interesuje li vas politika?
- Pratim politička dešavanja, trudim se da budem u toku zbivanja. Često me i na putovanjima domaćini pitaju o Srbiji i mnogim stvarima koje se kod nas dešavaju. Kao intelektualac i, u neku ruku, fudbalski ambasador naše zemlje imam obavezu i da sa svih aspekata odgovorim ulozi.
I moju decu zanima fudbal
Da li sinovi idu očevim stopama?
- Stariji sin trenira fudbal, mlađi takođe pokazuje veliko interesovanje za najvažniju sporednu stvar na svetu. Ne utičem mnogo na njihov izbor, niti se protivim njihovim interesovanjima. Lično, voleo bih da budu posvećeni sportu, čija dimenzija je u savremenim godinama posebno specifična.
- Drago mi je zbog toga i voleo bih da se ta ideja i realizuje. Imalo bi to poseban značaj, naročito kada je „u igri” jedan sudija.
Prošli ste sve i svašta, da možete, da li biste u nekim stvarima postupali drugačije?
- Ne bih menjao svoj put jer sam se očeličio na vreme. Svaku utakmicu, od najnižeg ranga do najvećih izazova, na Mondijalu, Evropskom prvenstvu i u Ligi šampiona, koristio sam za napredak i savršavanje.
Imao sam sreću da neke stvari spoznam na vreme i sazrim kao osoba i sudija.
Hoće li doći dan da se hvalimo, konačno, reprezentativcima Srbije, a ne jednim sudijom?
- Žao mi je što naše reprezentacije nema na velikoj sceni poslednjih godina. Nama neposrednim učesnicima u srpskom fudbalu uspeh državnog tima mogao bi samo da pogoduje, da nam pomogne u Evropi i svetu. Optimista sam u kojem je pravcu sve krenulo otkako je vođstvo „orlova” preuzeo selektor Slavoljub Muslin, čiju karijeru i profesionalnost izuzetno cenim. Verujem da će bolji dani doći brzo, očekujem našu reprezentaciju na Mondijalu u Rusiji 2018.
Šta vas je navelo da postanete sudija, bilo je to sad već davne 1996. godine?
- Imao sam peh da u igračkoj karijeri često odsustvujem sa terena zbog povreda. Konačno, posle teških pet operacije kolena rešio sam da definitivno raskrstim sa aktivnim igranjem fudbala. Nije, ipak, tako lako napustiti teren na kojem sam bukvalno proveo dečačke i najlepše dane mladosti. Moja je sreća da sam tada uz sebe imao Milorada Belog Vujačića, mog Vrbašanina, na čiji predlog sam uplovio u sudijske vode.
Ne smemo ni da zamislimo šta je sve morala da istrpi vaša porodica - supruga Brankica i sinovi Ognjen i Gordan?
- Trudim se da ih izuzmem iz mog posla, ali njihova podrška je nemerljiva.
Probaćemo da vas malo smekšamo - da li u kući supruga ima veći autoritet od vas?
- Kao i u svakoj poslovnoj sferi - znanje i pravovremene odluke najbolji su način da nametnete autoritet. Uvek sam se vodio tom devizom. Porodica je, ipak, sasvim drugačija priča i naravno da u njoj supruga ima poseban pečat. Pa neka i njena reč bude poslednja. Naravno da nemam ništa protiv.
Mogu li igrači poput Mesija, Ronalda, Ibrahimovića barem malo da vas impresioniraju dok im sudite?
- Sve su to normalni ljudi, sa jasno izraženim egom. Sasvim razumljivo, s obzirom na to o kakvim veličinama se radi. Mnogima sam sudio više puta i, čini mi se, svaka nova utakmica u nizu je to i potvrđivala - da smo izgradili odnos međusobnog poštovanja. Svako od nas je profesionalac u svom poslu.
Da li ste imali loša iskustva sa trenerima?
- Fudbal je predstava, sa glumcima i navijačima, odnosno publikom. Svako od nas na toj pozornici ima posebnu ulogu. Neko je prihvata na jedan, neko na sasvim drugačiji način. Tako shvatam utakmicu,
uvažavajući uvek interese ili uloge ostalih aktera. U svemu, ipak, mora da postoji mera. Zato nikad
nisam imao neprijatnih iskustava sa trenerima, kod nas i u svetu.
Želje za 2017. godinu?
- Da nam svima zajedno donese mnogo uspeha i osmeha. Da se mnogo češće radujemo i uživamo u svakom njenom danu! Da naša Srbija bude zemlja uspeha i srećnih ljudi!
povezane vesti
Komentari (3)
kobasica srbije
03.01.2017 00:00
Super je lik ovaj naš sudija Mažić iskeno se radujem njegovim uspesima i doslednosti na terenu, jedino se u Srbiji uspeh ne prašta zato hejteri ajmo minuse raspalite.
Moje cutanje skupo kosta
03.01.2017 15:45
Mazic je zvezda, a ne starlete,pevaljke i razni drugi polusvet. Zna ga svaki ljubitelj fudbala u svetu.
Zoki zvezdas
03.01.2017 15:56
Znaci zena je veci autoritet od Mazica. Onda ona treba da bude sudija.