Treniram noću ispred frižidera

- Da li treniraš, kao što to čine likovi u filmu?

- Da, ali najbolje treniram od 23 časa do pet ujutru ispred frižidera.

- Koga tačno glumiš?

- Sebe.

- Šta to tačno znači?

- Pa nisam sigurno direktor biblioteke! Ma dolazim da se kladim. Scena je kratka i simpatična. Iskreno, mislim da nijedan „glumac” sa kraćom ulogom nije dao više intervjua.

- Iz koliko puta ste snimili tvoju scenu?

- Bogami, iz dva-tri puta. U stvari, sve smo snimili iz prve, samo znaš ono - imaš ovaj kadar, onaj kadar, ali sve je bilo snimljeno iz prve ruke. Pitaj reditelja. Talentovan sam za to...

- Jesi li odmah prihvatio ulogu kada su te pozvali?

- Jesam, prihvatio sam je odmah, ali sam imao veliku frku jer je snimanje filma za mene potpuna novost. Mislio sam da se nikako neću snaći, imao sam neviđen problem kada sam čuo koji sve glumci igraju u tom filmu. Iako sam zbog njih prihvatio ulogu, ipak sam molio boga da ih bude u što manjem broju na snimanju. Zamisli da su svi došli?! Mislim da ne bih umeo a da izgovorim od treme. Ja bih to strašno odglumeo da je u pitanju skrivena kamera, ali kada znaš da te snimaju, pa sve to posle, uh, to je mnogo komplikovano. Ali, eto, ispalo je super. Sada, moram da vam kažem, čekam glavnu ulogu.