Tinejdžerski sleng neće ubiti srpski jezik!
Shutterstock
Svaka generacija je oduvek imala svoj sleng ili sistem znakova kojim je komunicirala. Jedina razlika između tamo nekog prošlog vremena i ovog danas je u korišćenju novih tehnologija, brzom životu i brzom načinu komuniciranja, koji diktira da informaciju treba reći brzo i efikasno. Klinci su tu pojavu prepoznali, pa su možda malo i preterali.
Svakako, ovo ne treba da nas brine jer srpski jezik neće nestati zbog toga. Kako bismo „umirili“ roditelje, bake, deke, tetke i strine, ali im i pomogli da razumeju najmlađe članove porodice, kontaktirali smo sa stručnjacima iz domena sociologije i lingvistike.
- Skraćenice koje koriste današnje generacije preuzete su iz engleskog jezika. Deca su sklona da usvajaju opšte usvojene prakse jer u tom uzrastu još ne mogu da misle svojom glavom. Produkt vremena i trenutka u kojem živimo, u kojem imamo spoj tehnologije, a pogotovu korišćenje mobilnog telefona kao treće ruke, rezultat je novog načina komuniciranja među generacijama - objašnjava nam dr Neven Cvetićanin, viši naučni saradnik u Institutu društvenih nauka.
Kao savet, Cvetićanin dodaje da roditelji treba decu da usmere ka knjigama. Čitanje će im pomoći da nauče jezik, kao i da se pravilno izraze ili pišu.
Kako jezik može nestati?
Jezik može nestati samo sa ljudima koji ga govore usled smanjivanja populacije ili demografskog minusa, a ne zbog toga što neko pogrešno piše ili „kvari“ jezik. To su normalne jezičke promene, a rečnik današnje dece spada u, uslovno rečeno, funkcionalni stil usled novih tehnologija i pisanja na društvenim mrežama i ništa dalje ili više od toga - kaže Vlada Đukanović.
- Ne brinite, ako će ti mladi ljudi jednog dana težiti ka najvišim pozicijama u biznisu, državi, pravu, ekonomiji ili politici, pravilno izražavanje će im svakako biti potrebno. Za vrhunske rezultate jednog dana neće im biti dovoljno da napišu jednim drugima „bzvz“ ili neku drugu skraćenicu - kaže Neven.
Slično mišljenje imaju i lingvisti, koji kažu da je ta pojava generacijska stvar i u vezi je sa društvenim mrežama.
- Deca se međusobno savršeno razumeju, ovo je više problem onih koji ih ne razumeju, a to je jaz među generacijama. Ljudima kojima to smeta, kad krenu da mi se žale, kažem: „Ne otkrivajte svoje godine“. Jednostavno, deca tako pišu na društvenim mrežama, ali u stvarnom životu ne mogu tako i da govore. Kad odrastu i dođu u srednju školu ili na fakultet, ne mogu tako pisati zadatke. To će stvarni život u svakom slučaju poravnati - kaže Vlada Đukanović, lingvista, i dodaje da to ni na koji način ne može da naškodi jeziku.
- Jezik je podložan mnogo krupnijim promenama, koje nisu u domenu skraćivanja ili drugačijeg iskazivanja reči kod dece. Suština problema više leži u tome što ljudi nemaju koncentraciju da pročitaju ili napišu, a kamoli razumeju dugačku rečenicu. Ali od toga pati ceo svet, a ne samo srpski jezik - dodaje Đukanović.
Urbani rečnik omladine
Ukoliko i dalje ne možete da razumete svoje dete kada govori ili šalje poruke, spremili smo „rečnik“ koji klinci uglavnom koriste.
SKRAĆENICE U PORUKAMA wtf - šta?
bzvz – bez veze
ljte - ljubim te
nmp, nzm - nemam pojma, ne znam
tnx - hvala
Wtpp - Volim te puno, puno
Opš - opušteno
yolo - samo jednom se živi
lol - mnogo se smejem
omg - o, bože
GOVOR smor - dosada, dosadnjaković
bruka - nešto divno, najlepše, najbolje
gajba - stan
bleja (nje) - ne raditi ništa
retarde - danas znači - super si
tag - označiti
has - jelo
hejter - onaj koji se protivi nečemu ili nekome
fenser - onaj koji se oblači i ponaša u skladu sa trendovima
trula priča - izmišljotina
