Tempo pristupanja zavisi od reformi i dijaloga

U Nacrtu dokumenta u koji je Radio Slobodna Evropa, imala uvid, Evrospak komisija navodi da je neophodan hitan napredak u dijalogu Beograda i Prištine, ali isto tako i da se ispuni sve što je prethodno dogovoreno Briselskim sporazumom, a u tom kontekstu posebno se pominje formiranje Zajednice srpskih opština.

U dokumentu koji će EK sutra objaviti od Srbije se traži da pojača angažman u dijalogu s Prištinom i sprovede sporazum o energetici, dok se veoma pozitivno ocenjuje inicijativa predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pokrene unutrašnji dijalog o Kosovu.

I od Prištine se traži da se više angažuje u dijalogu s Beogradom, da sprovede već postignute dogovore iz Brisela, a posebno sporazum o formiranju zajednice srpskih opština.

Evropska komisija istovremeno kritikuje Prištinu zbog pokušaja u kosovskoj skupštini da se ukine Specijalni sud za ratne zlocine OVK, uz ocenu da je neophodno da Kosovo u potpunosti ispuni međunarodne obaveze koje se odnose na formiranje specijalnih veća i kancelarije specijalnog tužioca, kako bi se razjasnili određeni navodi o međunarodnim zločinima koji su počinjeni u vreme sukoba na Kosovu.

Uz ponovljenu poruku da EU ne želi i ne može da uvozi bilateralne sporove, poziva se da se oni hitno reše, uz primedbu u izveštaju da na tom planu još nema napretka.

Konačno, uz zahtev da dijalog napreduje, u Nacrtu izveštaja EK navodi da očekuje da se taj proces okonča zakonski obavezujućim sporazumom o normalizaciji.

U izveštaju se ocenjuje i da je došlo do izvesnog napretka u vezi s vladavinom prava, ali se traži jači angažman kako bi se dostigli konkretni rezultati u toj oblasti, uz zahtev da se stvore i omoguće uslovi za "slobodu izražavanja, za jačanje i efikasnost nezavisnog sudskog sistema i za postizanje održivog napretka u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Vladavina prava je, inače, prema ocenama EK, i dalje osetljivo polje na Zapadnom Balkanu, dok se istovremeno konstatuje da zemlje koje žele da budu deo proširenja EU imaju značajan ekonomski potencijal, ali se suočavaju sa ozbiljnim strukturalnim ekonomskim i društvenim izazovima.

Pominju se pozitivne uloge Srbije Makedonije u migrantskoj krizi i one su u izveštaju označene kao "pouzdani partneri".

Prema izvorima RSE, posebno se u izveštaju govori o regionalnoj saradnji, te primećuje da je potrebna dodatna komunikacija u najosetljivijim oblastima, poput zločina, nestalih, organizovanog kriminala, sudske i politicke saradnje, a za Srbiju je poruka iz izveštaja da nastavi svoju pozitivnu ulogu u regionu, koja se pre svega ogleda u poboljšanju regionalnih odnosa i očuvanju stabilnosti.

Predsednika Srbije Aleksandra Vučića, inače, s Nacrtom izveštaja EK upoznao je pre nekoliko dana šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici, koji je tada najavio skori dolazak u Beograd visoke predstavnice EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federike Mogerini (dolazi 29. aprila), koja će i predstaviti godišnji izveštaj EK, te za kraj meseca dolazak predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska u okviru priprema za Samit u Sofiji.

Inače, Bugarska koja je 1. januara od Estonije preuzela šestomesečno predsedavanje EU, snažno podržava proširenju Unije na Zapadni Balkan, o čemu svedoči i činjenica da se upravo u Sofiji u maju održava Samit država EU i Zapadnog Balkana, prvi takve vrste nakon onog u Solunu 2003. kada je regionu i ponuđena evropska perspektiva.

Bugarska je proces proširenja stavila visoko na listu svojih prioriteta tokom predsedavanja, pa pomenuti Samit treba upravo da još jednom potvrdi čvrstu političku volju EU da se na tom procesu intenzivno radi.