Svi za Kosmet, Kosmet za sve

Svestan svih otežavajućih okolnosti i prepreka, i dalje sam pri stavu da je za razumevanje pitanja, odnosno problematike Kosmeta, jedino moguće sagledati posle bar trodnevnog boravka u južnoj srpskoj pokrajni, trenutno defakto okupiranoj. Sanjam dan kada će se u planu i programu srednjoškolskog obrazovanja naći i obavezna ekskurzija koja uključuje posetu Gazimestanu, Prizrenu, Dečanima, Peći i ostalim mestima naše svete zemlje.

Naša omladina se danas olako kroz razgovor odrekne Kosmeta kao kakvog tereta koji ih sputava na usponu ka vrhu svih životnih ideala. Razumljivo je to, ako se pažljivo analizira precizna amputacija svesti o poreklu i nasleđu. O svetinji. Jedina terapija osvešćivanja je moguća fizičkim prisustvom na temeljima naše vertikale i ličnim doživljajem stradanja i trajanja, borbe bez predaje kao opcije, zaveta i jedinog mogućeg puta.

Da li je danas moguće obići Kosmet? Naravno da jeste! I moguće je i bezbedno je! Upravo eksponenti okupatora, glumeći državu, moraju omogućiti slobodu našeg bezbednog kretanja od svetinje do svetinje, tragovima naših predaka. I ne obezbeđuju nam samo slobodu kretanja, već i posebnu “počast”, jer prolazeći obezbeđenim trasama, pod policijskom pratnjom putujući po Kosmetu, osećaćete se poput VIP osobe, što svaki Srbin na Kosovu i jeste.

Možda će neko pomisliti da je takvo pokloničko putovanje po južnoj srpskoj pokrajni klasičan turizam. Zabluda. Srbin može biti turista na Paliću i Fruškoj gori, čak i na Zlatiboru ili Tari, ali nikada neće biti turista na Kosovu i Metohiji. Ne može čovek biti gost u rodnoj kući, a ognjište i dedovina svih nas upravo je južno od Ibra.

Svrha takvih putovanja jeste da se ljudi iz severnog dela naše zemlje edukuju i da im se podignu nacionalna, duhovna i ljudska svest; da se pomogne i podrži narod i sveštenstvo na Kosmetu koji zarad očuvanja južne srpske pokrajne u sastavu Srbije moraju da ostanu na svojim imanjima sa svojim porodicama.

Srbima koji danas žive na Kosmetu više od bilo kakve materijalne pomoći znači svest da nisu sami, da mislimo na njih, da ih posećujemo, da se za njih molimo, jer su upravo oni ta tanka nit koja nas još drži u dostojanstvu. Bez njih, bez svesti o Kosmetu, postajemo beskućnici, skitnice, nikogovići, azilanti na sopstvenom pragu. Zato je vreme da svi radimo za Kosmet, jer Kosmet u svetskom moralnom smrkavanju poput svetionika radi za nas.