Sud mi je uskratio ljudska prava!

“Belgijski sud me nikada nije saslušao, iako mu je sve vreme poznata moja adresa stanovanja, čime mi je uskraćeno osnovno ljudsko pravo da se izjasnim na optužnicu, izjavio je Andrija Drašković juče za “Alo!“ povodom odluke belgijskog suda kojom su on, Božidar Spasić i Veselin Vukotić osuđeni na doživotnu robiju za ubistvo Envera Hadrija.

Advokat Veljko Delibašić sprema žalbu na presudu, koju je Porotni sud administrativnog okruga Brisel doneo 22. novembra 2016. navodeći da je jedini cilj ovog suda bio da osudi Srbiju!

- Vukotić, Spasić i Drašković osuđeni su u odsustvu na doživotne kazne, zbog ubistva Hadrija 25. februara 1990. u Brisleu. Za razliku od Vukotića, koji je u Briselu bio tri godine u pritvoru i Spasića koji je saslušavan putem video linka, Drašković nikada nije pozvan niti saslušan, čime su mu uskraćena osnovna ljudska prava - kaže Delibašić i dodaje da se više od pola presude odnosi na istorijski kontekst u bivšoj SFRJ i satanizaciju Srbije, dok se Drašković spominje samo na dve-tri stranice.

- Sud je kao temelj presude utvrdio notorne besmislice, da su Albanci na Kosovu od 1980. do 1990. bili ugnjetavani i da se Hadri borio za njihova prava, skupljajući novac za njihovo školovanje i lečenje?! Istina je da su Albanci na Kosovu vršili teror nad Srbima i Crnogorcima, o čemu govore precizni podaci na internetu. Pogrešno činjenično stanje “da su Albanci ugnjetavani” sud je utvrdio koristeći iskaze svedoka, koji su bezočno lagali. Ako je u tom delu pogrešio, sasvim je normalno da je pogrešio i kada je reč o Draškoviću. Drugo, podaci o broju proteranih Srba sa Kosova, jasno govore da Hadri nije bio nikakav borac za ljudska prava, već terorista, koji je skupljao novac za terorističke akcije na Kosovu. Ono što je Bin Laden za SAD, to je Enver Hadri za SFRJ! -ističe Delibašić.

Sud je prema rečima Delibašića nezakonito prisluškivao razgovore inspektora beogradske policije Miroslava Bižića da bi saznao koga zove.

- U presudi se navodi da je Bižić zvao različite članove podzemlja, među kojima su Veselin Vukotić zvani Vesko, Andrija Drašković zvani Dača, Jusuf Bulić, Branislav Matić zvani Beli, Darko Ašanin, Stanimir Dušanović zvani Nane, Ratomir Stanišić i Andrija Lakonić. Mog klijenta niko nikada nije zvao Dača, što ukazuje na zamenu identiteta! Svedok K. G. je priznao, da je pored učešća u pokušaju ubistva Hadrija 16. januara 1990. godine, video Veselina Vukotića, Darka Ašanina i Andriju Lakonića u više navrata u kafiću u Dizeldorfu i “da je izgledalo kao da razgovaraju o ubistvu Hadrija.”

Moguće je da je u tim razgovorima učestvovao Andrija Lakonić, a ne Drašković. Podsećam, da se pričalo da je Lakonić ubijen zato što je u diskoteci “Nana” pričao o svom učešću u ubistvu Hadrija - kaže Drašković i ističe da je zaprepašćujuće da sud nije utvrdio ko je ubio Hadrija. S.Dž.S.