"Ubili su mi sinčića, a mene unakazili"

„U granatiranju su mi stradali šestogodišnji sin, majka i sestra. Sve se desilo u trenu. Avioni, granate, dim...

Povređena su mi oba oka, lice unakaženo. Kuća spaljena. Izgubio sam sve. Mnogo godina je prošlo, ali ne osećam se ništa bolje. Jednu stvar sam shvatio - bol nije prolazan!“, priča za „Alo!“ Dušan Drča iz Like, svedok stradanja civila na Petrovačkoj cesti 7. avgusta 1995, kada su hrvatski avioni bombardovali kolonu srpskih izbeglica. A to je samo jedan od stravičnih događaja u operaciji „Oluja“, koja je na ovaj dan, pre tačno 17 godina, počela i za nekoliko dana dovela do egzodusa više od 250.000 Srba iz Hrvatske.

- Petog avgusta sam pokupio sve što sam mogao, strpao u kamion i krenuo sa suprugom, sinom (6), ćerkom (9), majkom i sestrom. Otac nije želeo da ide. Nije bilo šanse ubediti ga. Kolona se polako kretala. Međutim, nije bilo većih problema. Onda, 7. avgusta, oko podneva, kolonu su počeli da nadleću avioni i krenulo je bombardovanje. Došlo je do eksplozije. Ja sam zadobio povrede po celom telu, a sin, majka i sestra se nisu izvukli. Sahranila ih je supruga dva dana nakon toga. Znao sam da su mrtvi i pre nego što su mi rekli - mirno i hrabro, pokušavajući da uguši suze, priča Dušan, koji sada živi u Apatinu. U ovom napadu, hrvatski avioni „mig-21“ su ubili četvoro dece, jednu devojku (20) i četiri starije osobe, dok je 50 civila, među kojima najviše dece, zadobilo teške povrede, a svedoci se i danas sećaju ugljenisanih leševa, krvi, vatre i ostataka kamiona i traktora.

Sve je počelo 4. avgusta 1995, oko četiri časa ujutro, vojnom akcijom koja je za cilj imala čišćenje teritorije centralne Hrvatske od srpskih snaga i civila koji su tu decenijama živeli. Operacija je zvanično trajala četiri dana i završila se padom Republike Srpske Krajine (RSK). Bosiljka Đaković iz Petrinje, grada na području hrvatske regije Banija, koja danas živi u Beogradu, tog kobnog dana izgubila je supruga Stanka i ostala sama s njihovo dvoje dece.

- Bilo je rano jutro kada su nas probudile granate. Danima se pričalo da Hrvatska priprema 100.000 vojnika za napad, međutim, to veče se nije razlikovalo od ostalih. Suprug, koji je kao vozač kamiona bio u rezervnom sastavu i tek s vremena na vreme dolazio kući, to veče je bio sa mnom i sinovima, koji su tada imali dve godine i deset godina. Nije verovao da je moguć ovakav scenario. Veče pre bombardovanja pitala sam ga gde da bežimo, a on mi je rekao: „Šta da bežite?! Ukoliko krene granatiranje, idite kod komšije u podrum“, i to je bilo sve. Nije verovao da će vojska ući u Petrinju. Mislio je da „plavi šlemovi“, odnosno vojnici UN, to neće dozvoliti - priča Bosiljka. Ipak, nekoliko dana kasnije saznala je da je Stanko mrtav, da zajedno s jednim prijateljem nije uspeo da se povuče na rezervni položaj. Ostaci njegovog izmučenog tela pronađeni su tek 2009. godine.

- Samo sam se molila: „Bože, samo kosti da mu nađem“ i pre tri godine ekshumirali su ga. U papirima kod „uzroka smrti“ je jednostavno stajalo: „Rat.“ Tek naknadno, nakon više zahteva, dobila sam kompletan izveštaj. Pisalo je da su pored rupe od metka na glavi, našli i prelome lopatice, vilice, ruku i nogu, što mi ukazuje da moj muž nije samo ubijen. Nisu ga tukli posle smrti, nad njim je izvršen zločin - zaključuje Bosiljka.

Međunarodni krivični tribunal je operaciju „Oluja“ okarakterisao kao udruženi zločinački poduhvat, s ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba s prostora bivše RSK, dok je u Hrvatskoj krvavi 5. avgust državni praznik, slavljen kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti.

Ubio se na granici sa Srbijom

I Vesna K. (83) iz Like sa suzama u očima seća se tih letnjih dana 1995. godine. Kaže da ne prođe dan kada se ne seti užasa koji su pretrpeli ona i njena sestra u koloni na putu ka Srbiji.

- I danas se pitam šta bi se s nama desilo da se čovek iz kolone ispred nas nije ubio zbog toga što na granici nisu hteli da nas onako gladne i očajne puste u Srbiju. Kada je odjeknuo pucanj, svima nam se krv u žilama sledila. U opštoj pometnji, zapanjeni srpski policajci su, videvši taj čin, samo podigli rampu i pustili nesrećni narod preko granice - kaže naša sagovornica dodajući da se i danas pita ko je bio čovek koji je svojim životom platio ulazak izbeglica u Srbiju. 

Hronologija dešavanja

- 4. avgust - Hrvatske snage probile su prve linije odbrane Srba na 30 taktičkih smerova u bjelovarskom, zagrebačkom, karlovačkom, gospićkom i splitskom području. Zauzet Sveti Rok.

- 5. avgust - Granatiranje Knina smatra se smišljenim terorom koji je trebalo da pospeši odlazak preostalih Srba. „Ulični čistači“ su potom uklanjali sve tragove ubijanja, a onda dovodili kamere da snime trijumfalni ulazak hrvatskih snaga u Knin.

- 6. avgust - Prva hrvatska brigada je probila u teritoriju oko grada Slunja (severno od Plitvica) i napredovala do granice sa BiH, gde su se sastali sa snagama Armije Republike BiH na zapadu Bosne.

- 7. avgust - Pala su i poslednja srpska uporišta. U 18 sati hrvatski ministar odbrane Gojko Šušak je objavio da je akcija „Oluja“ završena.

Krvavi „domovinski rat“

Vreme: 4. avgust - 7. avgust 1995.

Rezultat: Pobeda Hrvatske i BiH, nestanak Republike Srpske Krajine, nestanak Autonomne pokrajine zapadne Bosne, kraj rata u Hrvatskoj

Zapovednici: Srbija: Mile Mrkšić, Fikret Abdić; Hrvatska: Zvonimir Červenko, Ante Gotovina, Atif Dudaković

Jačina: Srbija: 27.000 vojnika, 200 tenkova, 350 artiljerijskog oružja; Hrvatska: 138.500 vojnika, 350 tenkova, 800 artiljerijskog oružja, 30 aviona i helikoptera

Gubici: Srbija: 500-700 vojnika i 500-677 ubijenih civila, 2.500 ranjenih, 5.000 zarobljenih, 90.000 izbeglica (hrvatski izvori), 742 ubijenih vojnika, najmanje 1.196 ubijenih civila, 200.000-250.000 izbeglica (srpski izvori); Hrvatska: 174 poginulih vojnika, 1.430 ranjenih

Goluža: Anđelina, žao mi je!

Hrvatski rukometni selektor Slavko Goluža je izrazio žaljenje što je šokirao Anđelinu Džoli šovinističkom izjavom da ga pobeda hrvatske reprezentacije podseća na njen film. Međutim, Goluža se nije pokajao zbog stvari koje je izgovorio.

- Ništa nam neće ovaj dan pokvariti. Pokazali smo da smo bolji od Srba na neutralnom terenu. Ne mogu se oteti dojmu, ova pobeda podseća me baš na film „Oluja“ - reči su koje je izrekao Goluža, a koje je oštro osudila i holivudska diva rečima: „Šokirana sam. Neki ljudi ne razumeju poentu Olimpijskih igara. Nacionalizam se ne sme mešati s patriotizmom“. Međutim, Goluža se zbog njenog komentara nije previše uzbudio.

- Meni je žao ako sam to uradio (šokirao je), ali mi je drago da i ona prati rukomet. Sve u svemu, puno se toga piše što se ne kaže ili se krivo prokomentariše... - odgovorio je Goluža na Džolijeve prozivke.