Ekskluzivno u štampanom izdanju!

ALO! Arhiva - Vesti

Kad srce uzbuni psihu

Ukoliko na ulici primetite osobu koja ne može da se orijentiše i iskazuje agresiju neprimerenu situaciji, godinama i konstituciji, pozovite Hitnu pomoć, jer je moguće da je takvo lice nekoliko trenutaka ranije imalo infarkt.

Skok srčanih enzima uslovljava burne reakcije; neretko se događa da stare osobe izuzetno sitne građe neposredno posle infarkta dobiju nadljudsku snagu i fizički nasrnu na mnogo snažnije i mlađe ljude koji im se nađu u okruženju.

O psihoorganskom sindromu razgovarali smo sa dr Petrom Otaševićem, karidologom-internistom.

Uzroci infarkta miokarda

- Uzrok akutnog infarkta miokarda je daleko najčešće pucanje aterosklerotskog plaka u zidu koronarne arterije. S obzirom na to da je za funkcionisanje srčanog mišića neophodan kiseonik koji se doprema putem krvi, nakon nekoliko minuta od trenutka formiranja krvnog ugruška u arteriji započinje odumiranje ćelija srčanog mišića, koje se nastavlja tokom sledećih nekoliko časova - objašnjava dr Otašević.

Simptomi

- bol u vidu stezanja ili žarenja koji se javlja u sredogruđu, širi se u vilicu ili rame i traje preko 20 minuta

- ponekad se bol javlja u predelu želuca i podseća na tegobe koje se javljaju kod čira

INFO PLUS: Veoma često infarkt se javlja bez značajnijeg bola ili bez bola uopšte! To je naročito često kod starih osoba i kod dijabetičara, tako da se infarkt otkrije slučajno na EKG-u ili ehokardiogramu.

Kad se javlja psihoorganski sindrom?

Kako navodi dr Otašević, psihoorganski sindrom se javlja kod malog broja bolesnika u akutnoj fazi infarkta miokarda. Nastaje kao posledica značajnog oštećenja srčanog mišića, tako da srce ne može da pumpa dovoljno krvi u mozak, zbog čega se javljaju privremena dezorijentacija i kod veoma malog broja bolesnika agresija.

Koliko vremena je potrebno da se psihoorganski sindrom povuče i da li ostavlja posledice?

- Prethodno navedene tegobe se povlače kada se srčani mišić oporavi i počne da pumpa krv u mozak u odgovarajućoj količini. Kod bolesnika posle infarkta miokarda se u daleko većem procentu javljaju znakovi i simptomi nervoze i depresije koji mogu značajno negativno uticati na njihov dalji oporavak. Zbog toga se kod ovih bolesnika preporučuje promena sedativa i antidepresiva, dok se u težim slučajevima savetuje i dugotrajna psihijatrijska terapija - objašnjava dr Otašević.

Terapija

AKUTNA FAZA

- glavna pažnja se posvećuje otčepljivanju zapušene arterije

HRONIČNA FAZA

- akcenat je na prevenciji ponovnog infarkta, što se postiže lekovima koji sprečavaju zgrušavanje krvi („aspirin“, „klopidogrel“) ili povećanje i pucanje aterosklerotskog plaka

- Kod bolesnika kod kojih je ateroskleroza zahvatila veći broj koronarnih arterija primenjuje se revaskularizacija srčanog mišića koja može biti hirurška (bajpas) ili preko uboda u butnu ili radijalnu arteriju (balon dilatacija sa implantacijom stenta) - zaključuje dr Otašević.

 


Vezivanje pacijenata - mera opreza

Neretko se događa da se članovi porodice pobune kada prilikom bolničke posete zateknu svoje rođake koji su preživeli infarkt vezane za krevet. Praksa pokazuje da većina ljudi burno reaguje na takvu situaciju, uz insistiranje da izvedu pacijenta iz bolnice „na potpis“.

Onemogućavanje kardiološkim bolesnicima da ustanu iz kreveta nije „kaznena mera“, tvrde zdravstveni radnici. Upravo zbog posledica skoka srčanih enzima bolesnici dobijaju neverovatnu snagu i umeju da, krajnje nesvesno, povrede osoblje i druge pacijente, kao i da, takođe nesvesno, odlutaju iz bolnice. Vezivanje bolesnika, tvrde zdravstveni radnici, samo je mera opreza - da pacijent ostane „na oku“ lekarima i da ne ugrozi svoju i tuđu bezbednost.

 

alo.rs VIP