Stanka nakon 50 godina našla svog brata na Fejsbuku!

Za „EuroBlic“ priča da je tek sa 18 godina saznala da ima brata iz očevog prvog braka.

- Baka mi je rekla da sam postala devojka i da moram znati da imam brata. Ja sam to prihvatila, ali nisam ga tada tražila, jer nisam ni našeg oca poznavala – priseća se Miljuševa.

Kaže da je očev nemirni duh u kombinaciji sa alkoholom, bio razlog što je rasla bez porodice.

- Naš otac, Živko, bio je prvo u braku sa Predragovom majkom i njega su dobili 1967. godine u Bijelom Polju, nakon toga razveo se od nje i oženio mojom majkom u Beogradu i ja sam rođena 1969. godine, ali i nas je ostavio kada sam ja imala dve godine, i nikada nas više nije posetio, niti se javio – objašnjava ona.

Kaže da je uvek razmišljala o tome da negde postoji njen brat. Pokušavala je i nekoliko puta da sazna nešto o njemu, ali bezuspešno. Međutim, jedan klik na računaru, pre par dana, sve je promenio.

- Ukucala sam na internetu njegovo ime i prezime, međutim nije bilo fejsbuk profila pod tim imenom, ali pojavio mi se profil etno sela u Bijelom Polju, onda sam skupila hrabrosti i poslala poruku na tu fejsbuk adresu – priča Stanka. Kaže da je u poruci navela svoje ime i prezime i rekla da traži brata Predraga.

Osoba sa druge strane joj je odgovorila, tražeći ime oca, a potom i njen broj telefona. Za par minuta telefon je zazvonio.

- To je bila Brankica, Predragova ćerka, rekla mi je da je sve tačno što sam napisala. Objasnila mi je da je moj brat vlasnik tog etno sela i da će mi se ubrzo javiti jer je na putu – priča ona u neverici.

Ubrzo je usledio i poziv od brata. Stanka kaže da nikada neće zaboraviti taj razgovor.

- Sejo moja, znaš li ti koliko godina ja tebe tražim, naš otac je meni rekao da se ti zoveš Danka. To mi je prvo rekao kad me je pozvao – priča ona. Dodaje da je pored potrage pod drugim imenom, bratova potraga za njom bila otežana i zato jer je pre 20 godina odselila iz Beograda za Prijedor, gde se udala i promenila prezime. Samo nakon par dana od ovog razgovora, Stanka je otišla na tri decenije iščekivani susret sa bratom, ali i širom porodicom, jer je u Bijelom Polju bio organizovan tradicionalni susret Vukovića.

- Kada smo se prvi put videli nismo mogli da verujemo, ja sam bila u šoku i tražila vodu i šećer, a on je sa suzama u očima stalno ponavljao reči: „Sejo moja, hvala ti što si me našla“ – kaže ona.

Ističe da je najteži momenat bio poseta očevog groba.

- Nas dvoje smo sami otišli na grob oca Živka, koji je umro pre devet godina, i na tom mestu sam mu oprostila sve, jer, kako moj brat kaže, ljudski je praštati – tvrdi ona.

Dodaje da je Predrag, oca Živka u njegovom rodnom Kotoru, pronašao pre 15-tak godina.

- Predrag mu je sve obezbedio, smestio ga u starački dom i vodio ga na letovanja sa svojom porodicom. Tako veliko srce ima moj brat. A otac se tih poslednjih godina, odrekao svog poroka, alkohola – ponosno ističe ona.

Navodi da je sada spokojna i da ide kroz život bez imalo straha.

- Bez obzira što imam dvoje dece, ja sam sada konačno našla mir, neka je moj brat tu, da znam da imam nekoga – kaže ona.

Dodaje da i njen brat ima četvoro dece, ali da je uvek tragao za jedinom sestrom.

- Mi, deca iz okrnjenih porodica, pogotovo ako smo samo uz majku odrastali, stalno čeznemo da imamo veliku porodicu, a ja i Predrag smo to sada konačno i uspeli – zaključuje ona.