Šta bi se desilo kada bismo na Zemlju doneli komadić Sunca?

Odgovor je uvek isti - poginuli bismo. Ali, sve zavisi o kom je "deliću" reč.

Kromosfera je niži sloj Sunčeve atmosfere. Proteže se iznad fotosfere do visine od oko 2.000 km, i niže je temperature od fotosfere. Znatno je ređa od fotosfere i nepravilnog je oblika.

Prividnu površinu Sunca nazivamo još i fotosferom. Temperatura je oko 5.800 Kelvina (oko 5.526 stepeni po Celzijusovoj skali). Vrući gas izvire iz unutrašnjosti na površinu, zbog čega nam se čini da površina ima granulastu (zrnatu) strukturu. Granule su razmera oko 1.000 km, i u stalnom su pokretu (poput vrenja vode), a vreme trajanja im je nekoliko minuta.

Iznad jezgra se nalazi zona zračenja, otprilike od 25 do 70 odsto Sunčeva poluprečnika od središta. U toj zoni nije dovoljna temperatura da se stvori nuklearna fuzija, pa se toplota prenosi zračenjem ka spoljašnjim slojevima. U toj zoni nema konvekcije ili mešanja plazme, a temperature se kreću od 7.000.000 do 2.000.000 Kelvina na spoljašnjem delu.

Do četvrtine poluprečnika Sunca prostire se jezgro, područje visoke temperature, oko 15,6 miliona K i pritiska 1.016 Pa. U takvim uslovima odvija se nuklearna fuzija vodonika u helijum. Spajanjem četiri protona (jezgra atoma vodonika) nastaje jedno jezgro atoma helijuma (2 protona i 2 neutrona), pri čemu se oslobađaju subatomske čestice (neutroni) i energija u obliku gama zračenja.

U ovom zanimljivom video snimku pogledajte šta bi se dogodilo kada bismo na Zemlju preneli svaki od tih delova Sunca. Drugim rečima, evo kako biste poginuli.